Pečat se još uvek sporadično traži privrednicima

BEOGRAD – Stupanjem na snagu izmene Zakona o privrednim društvima od 1. oktobra 2018. godine praktično je ukinuto korišćenje pečata za privredne subjekte, ali i a tokom pet meseci primene novog rešenja, građani i privrednici prijavili su 122 situacije u kojima im je pečat tražen, pokazala je analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Pored poslovnih banaka, nedoumice oko ukidanja obaveze upotrebe pecata najcešce su imali službenici pošta, MUP-a, telekomunikacionih kompanija, RFZO, PIO, carine i poreskih organa, navode u NALED-u.

Ipak, kako je u prva dva meseca pristiglo nešto više od 70 sličnih primedbi, evidentno je da broj prijava polako opada.
Na nepotrebno administrativno opterećenje koje namece pečatiranje NALED je ukazao još 2012. u petom izdanju Sive knjige i na realizaciji ove inicijative Izvršna kancelarija NALED-a je intenzivno radila poslednjih šest godina kako bi otklonila jednu od najdugovecnijih birokratskih prepreka u Srbiji, ističu.

„Otpor pojedinaca u birokratskom aparatu bio je razlog zbog kojeg je NALED uputio inicijativu Ministarstvu privrede da dodatno preciziramo zakon i iskljucimo bilo kakvu mogucnost pogrešnog tumacenja normi kojima se pravdalo zašto neko traži pecat“, kaže savetnica za regulatornu reformu u NALED-u i koordinator Saveza za imovinu i urbanizam Jasmina Radovanović.

Ona je dodala da je Skupština Srbije u decembru usvojila zakon i da je jasno određeno da nijedan dokument, podnesak ili ugovor ne može biti odbacen ili poništen zato što nema pecat i nijedno lice, ukljucujuci sud i organe javne vlasti ne mogu uslovljavati društvo i preduzetnika da koriste pecat.

Radovanović kaže da veruje da je na taj način „konacno zapečaćena sudbina pečata“.

Novi clan 25. Zakona o privrednim društvima propisuje da sudovi, državni organi, organizacije i lica koja vrše javna ovlašcenja, kao i druga pravna lica, ne mogu da ističu primedbe na nekorišcenje pecata niti nepostojanje pečata na dokumentu mogu da navedu kao razlog za raskid zaključenog posla ili preduzete pravne radnje čak iako se u statutu i osnivačkom aktu kompanije koja nije pečatirala dokument navodi da koristi pečat u poslovanju.

Institucije i organizacije koje i dalje traže pecat moguce je prijaviti Kontakt centru podrške uspostavljanju sistema eUprave na adresu ukidanje.pecata@gov.rs.

U sklopu Kontakt centra formiran je i deo koji pruža podršku zaposlenima u javnoj upravi gde svi u organima državne uprave i lokalne samouprave mogu da dobiju potrebne informacije i uputstva za primenu novih servisa e-uprave kao što su eZUP, eBeba, eInspektor i Jedinstveni informacioni sistem lokalnih poreskih administracija. Prema prikupljenim informacijama, banke su bile nepoverljive i nastavile su da zahtevaju pečat jer su strahovale da bi klijenti mogli da osporavaju validnost ugovora o kreditu koji nema pecat ukoliko padnu u dužnicku docnju i nisu želele da ulaze u sudski spor oko dokazivanja valjanosti ugovora cime bi prouzrokovale dodatne troškove.
S druge strane, MUP je opreza radi insistirao da privrednici pečatiraju sva dokumenta koja im dostavljaju, pa tako pri registraciji vozila nisu prihvatane polise osiguranja od autoodgovornosti koje izdaju osiguravajuce kuce ili odštampane elektronske potvrde o prenosu novčanih sredstava ako nisu imale pečat, navode u NALED-u.

Kada je reč o međusobnim odnosima u privredi, kompanije su od svojih dobavljača tražile pečatiranje faktura u strahu da bi inspekcije mogle da prave problem oko valjanosti tih dokumenata, a isti je slučaj i sa carinskim deklaracijama ili ugovorima u privredi.

Knjigovođe i advokati kao strucna lica kojima se građani obraćaju često, savetuju klijente da za svaki slučaj ipak traže ili upotrebljavaju pečat, ističu u NALED-u.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.