BEOGRAD – Ministarstvo pravde je evidentiralo 619 zaključenih sporazuma o pristupanju posredovanju u rešavanju sporova – medijaciji u prošloj godini, a pred Narodnom bankom su vođene 92 medijacije, rečeno je danas u NBS na konferencija o medijaciji u oblasti finansijskih usluga.
Ukupan broj evidentiranih medijacija – 619 je skoro tri puta veći u odnosu na prethodnu godinu, ali je to i dalje izuzetno mali broj medijacija u poređenju sa brojem sudskih postupaka, kažu u Ministarstvu pravde.
Viceguverner NBS Željko Jović je rekao da je konferencija, na kojoj učestvuju i medijatori iz SAD, organizovana kako bi se čula iskustva u toj oblasti koja mogu da se primene u našoj zemlji.
„Medijacija kao alternativni način rešavanja sporova dobija zasluženi znacaj i sve veću afirmaciju u svetu. Taj postupak je važan i donosi korist ukoliko se sporni odnos sa drugom stranom reši u postupku medijacije, izbegavajući na taj nacin nepotrebne sudske sporove“, naveo je Jović.
Kako je rekao, ukupno 92 medijacije su sprovedene u 2017. godini u postuku posredovanja pred NBS.
„Oko 48 odsto postupaka posredovanja se okonča dogovorom i sporazumom o poravnanju, što hrabruje da treba istrajati na daljem promovisanju, razvijanju i usavršavanju postupka posredovanja kao efikasnog načina rešavanja sporova“, kazao je Jović.
Postupak posredovanja pred NBS obavlja se bez naknade, besplatno za obe strane učesnice, u prostorijama NBS, a medijatori su licencirana lica iz centralne banke.
Postupci posredovanja se sprvode pred NBS na osnovu regulative iz 2014. godine, na osnovu izmene Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakona o osiguranju i podzakonskih akata.
„Tom regulativom je unapređen mehanizam za zašititu korisnika, pored ostalog i zbog toga što je predviđeno da se nezadovoljan korisnik može obratiti NBS sa predlogom za sprovođenje postupka posredovanja i pre ulaganja prigovora, u toku razmatranja prigovora i nakon okončanja postupka po prigovoru“, naveo je viceguverner.
Finansijske institucije su, želeći da izbegnu sporove, i same predlagale pokretanje postupaka medijacije, a Jović ističe da se sve više uviđa vrednost te vrste rešavanja sporova.
Pomoćnik ministra pravde Jelena Deretić je rekla da je jedan od strateških ciljeva u reformi pravosuđa upravo rasterećenje sudova, ubrzanje postupaka i informisanje građana o različitim mogućnostima rešavanja sporova, kao i primeni alternativnih načina rešavanja sporova.
Rekla da je dosadašnji rezultati primene Zakona o posredovanju u rešavanju sporova iz 2014. godine i broj predmeta koji se rešavaju putem alternativnih metoda rešavanja sporova još nisu zadovoljavajući.
„Na osnovu godišnjih izveštaja o radu medijatora za 2017. godinu, Ministarstvo pravde je evidentiralo 619 zaključenih sporazuma o pristupanju posredovanju u rešavanju sporova (medijacija)“.
Prema njenim rečima, samo 131 posrednik odnosno 22 odsto od ukupnog broja registrovanih posrednika izjasnilo se da su u toku 2017. posredovali u rešavanju sporova, što ukazuje na još uvek nedovoljan broj sporova koje se rešavaju putem posredovanja, ali i na nedovoljno angažovanje posrednika.
Ipak, kategorije predmeta sa ubedljivo najvećim brojem sprovedenih medijacija u 2017. su upravo bankarske usluge, lizing i osiguranje, u vezi sa kojima se ukupno 14 posrednika izjasnilo da su postupali i to zbirno u ukupno 103 predmeta.
„Najveć broj ovih predmeta je sprovodilo tri medijatora zaposlena u Sektoru za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga NBS. Ipak, evidentirani su i predmeti iz sve tri oblasti koji su se sprovodili mimo NBS, bilo na osnovu neposrednog obraćanja stranaka ili u okviru prošlogodišnje Nedelje medijacije na području Drugog osnovnog suda“, rekla je Deretić.
U prvoj polovini 2018. godine bilo je 60 predmeta u toj oblasti, prevashodno iz nadležnosti NBS.
Iako ne iznenađuje statistika da je jedna šestina sprovedenih medijacija u 2017. iz te oblasti, imajući u vidu činjenicu da su ti predmeti izuzetno pogodni za postupak medijacije, te su i uporedno-pravno izuzetno rasprostranjeni, jasno je da je to zanemarljiv broj naspram broja parničnih predmeta u kojima se kao stranke nalaze banke i osiguravajuća društva, navela je ona.
„Sa druge strane, godinama unazad suočeni smo sa izuzetno velikim brojem priliva građanskih i privrednih prvostepenih parničnih predmeta. Kada se apsolutni broj postavi nasuprot 100 stanovnika (4,2 u 2016. godini), jasno je koliko je velika opterećenost naših sudova, za razliku od na primer Slovenije (2,5) i Hrvatske (3,3). Istovremeno smo suočeni sa objektivnim ograničenjima poput stalnog pada broja zaposlenih u sudovima, te ograničenja u broju sudija“.
Podaci Svetske banke već dugi niz godina ukazuju na nezavidan položaj Srbije kada je u pitanju brzina prinudnog izvršenja ugovora u privredi, što obuhvata kako parnični tako i izvršni postupak pred Privrednim sudom u Beogradu.
Izveštaj za 2018. godinu, svrstava Srbiju na 65. mesto u rangiranju 190 jurisdikcija. to jest 61,41 kada je reč o lakoći poslovanja, dakle ispod kako svetskog proseka, tako i proseka regiona – Evrope i centralne Azije, navela je pomoćnik ministra pravde.
Položaj je rezultat istraživanja po kojem je u Srbiji neophodno 635 dana da bi se prinudno izvršila potraživanja iz ugovora.
U okviru toga, metodologijom je utvrđeno da je neophodno odvojiti 30 dana za podnošenje tužbe i njeno dostavljanje tuženom, te 495 dana za prvostepeni parnični postupak i donošenje pravosnažne odluke pred privrednim sudom te 110 dana za prinudno izvršenje presude.
Kvalitet sudskog postupka ocenjen je sa ocenom 13 na skali od 0 do 18 dok metodologija upućuje da u Srbiji trošovi ovih postupaka iznose čak 40,8 odsto vrednosti potraživanja, dok u Sloveniji oni iznose samo 12,7 odsto, u Hrvatskoj 16,7 odsto i u Austriji 20,6 odsto.
Položaj je rezultat istraživanja po kojem je u Srbiji neophodno 635 dana da bi se prinudno izvršila potraživanja iz ugovora.
U SAD, zemlji pioniru u ovoj oblasti, gotovo 98 odsto sporova se okonča postizanjem sporazuma, bilo u medijaciji van suda ili u sudski povezanoj medijaciji ili kroz sudsko poravnanje koje se naročito podstiče.
Konferenciji je prisustvovao i čuveni medijator iz SAD, bivši sudija i medijator Danijel Vajnstajn i medijator Brus Edvards.
Vajstajn je rekao novinarima da se u SAD sada kao i u prethodnih 15 do 20 godina skoro svi glavni slucajevi u kojima učestvuju i banke obavljaju medijacijom i to veoma uspešno.
Kaže da su mnogi poznati sučajevi u kojima su bile ukljucene svestke banke rešeni putem medijacije i da je samo nekoliko slučajeva moralo da se reši sudskim putem.
„U procesu medijacije postoje tri zainteresovane strane, korisnik, regulatorno telo i banke. Đa bi proces medijacije bio uspešan, jer su nekada vrlo složni u oblasti finansija, medijator i način medijacije treba da bude prilagođen korisnicima, za sve tri strane. Ukoliko njihov interes ne bude ispoštovan, oni neće učestvovati u medijaciji, nego će ići na tradionalni način rešavanja odnosno putem sudova“.
Vajnstajn ističe da u SAD zato imaju dobro obučene mediajtore, usavršen sistem administracije koji štiti prava sve tri strane kako ne bi pretrpeli gubitke.
„To je uvek izazov, ali ipak funkcioniše kod nas. Nadamo se da će i Srbija tražiti način kako da usavrši svoj sistem medijacije, kako bi svi učesnici bili zadovoljni, jer to garantuje uspeh. Zato smo i došli da prenesmo naše iskustvo“, dodao je on.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com