Predloženo zakonsko rešenje rizično i neopravdano

BEOGRAD – Fiskalni savet ocenjuje da nije opravdano da se budžetska sredstva koriste za rešavanje problema s kreditima indeksiranim u švajcarskim francima i dodaje da predloženo rešenje nosi fiskalne rizike.

U saopštenju FS koji kao nezavisni državni organ za svoj rad odgovara Narodnoj Skupštini, a povodom Predloga zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, FS navodi da smatra neosnovanim da Vlada Srbije predlogom zakona uključuje javna sredstva za rešavanje problema kredita u švajcarcima, jer „pravno shvatanje Visokog kasacionog suda (VKS) ni u jednom svom stavu ne podrazumeva uključivanje javnih sredstava za rešavanje problema“.

„Na ovaj način, troškove obeštećenja dužnika, proistekle iz sudske odluke, umesto isključivo komercijalnih banaka delimično će snositi i poreski obveznici“, ocenio je Fiskalni savet.

Fiskalni savet smatra da zakon „predstavlja presedan koji nosi fiskalne rizike jer se odnosi samo na grupu dužnika koji još nisu otplatili svoja dugovanja bankama u švajcarskim francima, a ne na sve dužnike“.

„Tako bi moglo doći do novih zahteva za budžetskim sredstvima prilikom obeštećenja građana koji su svoje kredite u švajcarskim francima već otplatili ili ih konvertovali u evre u skladu sa pređašnjim preporukama Narodne banke Srbije“, ocenjuje Fiskalni savet.

Ovo telo smatra da „korišćenje budžetskih sredstava za rešavanje spora između privatnih banaka i njihovih dužnika nagoveštava mogućnost da se i ubuduće novac svih poreskih obveznika troši na sporove u kojima su obe ugovorne strane iz privatnog sektora“.

Fiskalni savet smatra da bi problem trebalo rešavati bez neposrednih budžetskih troškova, na sličan način kao i u prethodnim slučajevima u kojima su sudovi proglasili bankarsku praksu nezakonitom.

Savet podseća da su sudovi Srbije proglasili široko rasprostranjenu bankarsku praksu nezakonitom i to 2013. godine kada je pravosnažno presuđeno da su banke nezakonito sklapale ugovore o kreditima s mogućnošću da jednostrano povećavaju kamatnu stopu, odnosno svoju maržu a „nakon što su sudovi proglasili ovu široko rasprostranjenu bankarsku praksu nezakonitom, NBS je svojim preporukama i smernicama 2013. i 2015. godine omogućila sistematsku i efikasnu implementaciju sudskih presuda“.

Tada su poslovne banke automatski primenile sudsku praksu u svim postojećim ugovorima, navodi Fiskalni savet, i dužnicima otpisale odgovarajući deo glavnice.

„Smatramo da bi se i sada mogla obezbediti automatska primena stava Vrhovnog kasacionog suda, bilo putem zvaničnih smernica Narodne banke bilo usvajanjem zakona koji bi poslovnim bankama nalagao automatsku primenu stava VKS, ali bez trošenja javnih sredstava“, navodi se u saopštenju Fiskalnog saveta i dodaje kako bi se na ovaj način izbegli veliki sudski troškovi i administrativna opterećenja u pravosudnom sistemu. Na drugoj strani bi, kažu, zaduženi građani automatski ostvarili svoja prava u skladu sa stavom VKS.

Fiskalni savet smatra da je za izgradnju pravne sigurnosti važno da se sprovode stavovi VKS kao najviše nezavisne sudske instance, čak i ako bi to moglo rezultovati međunarodnom arbitražom“ i ocenjuje da nema indicija da je stav VKS u suprotnosti sa sudskom praksom u drugim evropskim državama ili u suprotnosti sa stavovima Evropskog suda za ljudska prava.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.