U trendu

Privreda pozitivno o aktivnosti na suzbijanju sive zone

BEOGRAD – Srpski privrednici pozitivno ocenjuju aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije i 78 odsto njih navodi da je došlo do smanjenja obima sive zone, rečeno je danas na predstavjanju rezultata novog NALED-ovog istraživanja stavova privrede o sivoj ekonomiji.

Mišljenja privrednika o uslovima poslovanja u Srbiji su podeljena i nešto više od polovine, 54 odsto, smatra da su loši, ali skoro trećina ocenjuje da su poboljšani u poslednjih godinu dana, a posebno u domenu suzbijanja nelojalne konkurencije.

Predstavnik NALED-a Ivan Radak je rekao da privrednici ističu da su građevinarstvo, trgovina, ugostiteljstvo i advokatura sektori u kojima je siva ekonomija najzastupljenija.

Sektori u kojima je siva ekonomija najviše zastupljena su građevinarstvo 53 odsto, trgovina 41 odsto, ugostiteljstvo 38 odsto i advokatske usluge 32 odsto.

U istraživanje koje je realizovano uz podršku Nemačke razvojne saradnje, vlasnici i direktori firmi još snažnije ističu visoki porez i doprinose na zarade kao glavni uzrok poslovanja mimo propisa – 79 odsto naspram 62 odsto pre godinu dana.

Iako je tek pet odsto spremno da prizna da ima poteškoće s plaćanjem poreza i doprinosa za zaposlene, procenjuju da se u njihovoj delatnosti za čak četvrtinu zaposlenih delimično ili u potpunosti ne uplaćuju ove obaveze.

Vođa projekta „Reforma javnih finansija – finansiranje Agende 2030“, koji sprovodi GIZ, David Lahl istakao je da je smanjenje obima sive ekonomije ključno za dugoročno povećanje prihoda države i unapređenje kvaliteta života u Srbiji.

„Jedna od najvažnijih podsticajnih mera u tom pravcu, koju smo realizovali zajedno s NALED-om, jeste uvođenje poreskog oslobođenja za početnike u poslovanju i tu meru je u prva tri meseca iskoristilo 470 preduzetnika iz 31 opštine“.

Organizovani su info dani za promociju mere u šest gradova, pripremljeni informativni materijali i pokrenut veb sajt koji je imao već 30.000 poseta, dodao je Lahl.

On je to rekao povodom rezultata istraživanja koji su pokazali da čak 71 odsto privrednika zna za tu meru, a 87 odsto smatra da će podstaći pojedine ili većinu firmi da se registruju i izađu iz sive zone.

Radak je predstavljajući rezultate istraživanja rekao da su privednici po pitanju uslova poslovanja u Srbiji rekli da su veoma dobri u sedam odsto slučajeva, da su uslovi donekle dobri – 38 odsto, uslovi su donekle loši – 39 odsto i uslovi su veoma loši 14 odsto, dok je jedan odsto reklo – ne znam.

Najveći napredak u prethodnoj godini je ostvaren, po njihovom mišljenju, u oblasti uvođenja e Uprave i e Poslovanja, zatim slede pojednostavljenje procedura za gradnju i smanjenje birokratskih procedura.

Glavni uzroci sive ekonomije su: visok porezi i doprinosi na zarade – 79 odsto, nedostatak finansijskih sredstava i povoljnih kredita – 40 odsto, parafiskalni nameti i nepredvidive takse i naknade, nedostatak podsticaja i olakšica za startape i preduzetnike, korupcija državnih službenika,
neefikasan rad sudstva – neodgovarajuće kazne, loš rad inspekcija…

Privrednici navode da najveći broj zaposlenih angažuju preko ugovora o radu, a spemni su da priznaju da u njihovom preduzeću samo jedan odsto radi bez ugovora.

Tako kažu da: stalno zaposlenje, to jest ugovor o radu ima 89 odsto radnika, zapošljavajui po nekoj drugoj vrsti ugovora – autorski, ugovor o delu, preko omladinske zadruge šest odsto, da angažovanje preduzetnika koji se paušlano oporezuju iznosi četiri odsto, kao i da je trenutno ili privremeno bez ugovora – probni rad, obuka, volontiranje svega jedan odsto radnika.

Radak je objasnio da je u odnosu na prethodna istraživanja primetan značajan rast poverenja u inspekcije.

Skoro dve trećine privrednika ocenuje da je novi Zakon o inspekcijom nadzoru poboljšao otkrivanje i sankcionisanje neregistrovanih firmi, a u odnosu na 2015. udvostručen je procenat, 17 odsto naspram devet odsto, onih koji veruju da će firma koja posluje u sivoj zoni biti otkrivena, kažnjena i da će kazna biti naplaćena.

Sa druge strane, privreda i dalje ne prepoznaje svoju ulogu u suzbijanju sive ekonomije.

Tek 32 odsto privrednika bi prijavio nelojalnu konkurenciju jer smatraju da je otkrivanje neregistrovanih firmi posao države ili ne veruju da bi prijavljivanje imalo efekta.

Postojanje neregistrovanih firmi objašnjavaju manjkom kapaciteta države da se izbori s tim problemom, političkom zaštitom ili korupcijom.

Istraživanje je početkom godine sprovela agencija Ipsos Strategic Marketing za potrebe NALED-a.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar