Privremeni organ grada Beograda prodao udeo u Lasti, ministarstvo neće da otkrije ko je kupac

Dan posle prodaje 264.116 akcija Laste na Beogradskoj berzi jasno je samo ko je prodao, ali ne i ko je kupio udeo u ovom preduzeću, a to ne želi da otkrije ni direktor tog preduzeća a ni Ministarstvo privrede, preneo je danas Forbs Srbija.

Privremeni organ Grada Beograda je pre dve nedelje doneo rešenje kojim brokerskoj kući Dunav Stokbroker poverava prodaju gradskog udela u prevozniku od 11,47 odsto kapitala.

Oni koji bi mogli da otklone svaku sumnju o privatizaciji Laste nisu odgovarali na pitanja Forbsa. Nije odgovorio ni direktor Laste Vladan Sekulić, a ni Ministarstvo privrede.

Postoji nekoliko nezvaničnih opcija, jedna je da je Lasta gubitaš čije akcije, pogotovo ne manjinski paket, ne želi da kupi niti jedan ozbiljan investitor, pa se iza ove iznenadne transakcije krije ustvari država, koja je preuzela na sebe udeo grada kako bi ga objedinila i kasnije ponudila na tenderu.

Po drugoj pretpostavci, država nije kupac ovih akcija, već privatni vlasnik koji je zbog želje da ostane izvan radara javnosti akcije od Grada Beograda kupio preko kastodi računa jedne od banaka na domaćem tržištu, a njegov biznis poslednjih nekoliko godina je u ekspanziji.

Državno preuzimanje bi bila ustvari konsolidacija vlasništva u Lasti. Najveći akcionar ovog preduzeća je Akcionarski fond – 29,7 odsto, dok Republika Srbija poseduje 13,7 odsto.

Republički PIO fond drži 7,8 odsto. Suvlasnici su i Nacionalna služba za zapošljavanje, Zavod za zdravstveno osiguranje, opštine Smederevo, Stara Pazova… Objedinjavanje vlasništva bi mogla da bude priprema za privatizaciju ovog preduzeća koju nadležno Ministarstvo privrede najavljuje barem tri prethodne godine „mogućom objava javnog poziva u toku 2024. godine“.

U prilog teoriji da za Lastu niko ozbiljan nije zainteresovan idu i ne baš sjajni poslovni rezultati ovog preduzeća. Prema Konsolidovanom finansijskom izveštaju za prvu polovinu 2023. godine ovaj prevoznik imao je ukupne prihode od 3,77 milijardi dinara, a rashode od 3,96 milijardi, pa je ostvaren neto gubitak 194 miliona dinara.

Situacija nije bila sjajna ni tokom 2022. godine. Ukupni prihodi bili su oko osam milijardi dinara, a rashodi 8,9 milijardi. Gubitak je iznosio 935 miliona dinara i dupliran je u odnosu na 2021. godinu. Prema procenama konsultantske kuće BDO Srbija, objavljene aprila 2019. godine, 100 odsto Laste vredelo je između 16 i 23 miliona evra. Dve godine kasnije Beokoneks je došao do 73 miliona evra. U taj iznos je ušlo i sedam miliona evra vrednosti Lastre, koja je bila zavisno preduzeće Laste, a koje je 2022. godine kupila Strela Obrenovac.

Spremnost, zasad nepoznatog kupca, da svaku akciju plati 560 dinara govori da ovaj prevoznik, na tržištu kapitala, trenutno vredi tek oko 11 miliona evra. Na kraju 2022. godine Lasta je imala 2.018 radnika. Njena najveća vrednost su autobuske stanice širom zemlje, ali i profitabilne inostrane linije.

Upravo drastičan pad vrednosti ide u prilog pretpostavci da se Lasta urušava ne bi li je neko jeftino kupio. U to veruje Željko Veselinović, predsednik sindikata Sloga. On, ali i drugi upućeni, veruju da na mala vrata u vlasničku strukturu Laste ulazi drugi prevoznik, a to je Strela.

„Malopre sam dobio informaciju iz GSP-a da Beograd Streli ustupa prigradske GSP linije. GSP bi trebalo da ostane samo gradski prevoz, a sve prigradske linije će dobiti Strela. Simptomatično je što se ovo dešava u trenutku kada se na berzi prodaju Lastine akcije“, rekao je Veselinović.

Podsećamo, Strela Obrenovac, koju naši izvori navode kao logičnog kupca akcija Laste, osnovana je 1981. godine. Jedini vlasnik je Miroslav Nikolić. Istovremeno Nikolić je vlasnik 99,78 odsto u sestrinskom preduzeću Strela Ub, osnovanom 1998. godine. Poseduje i Koncern Srboeksport, koji se bavi drumskim prevozom tereta.

Poslednje godine bile su uspešne za njegove kompanije. Strela Obrenovac je od 2018. godine do 2022. skoro duplirala ukupne prihode, od malo više od milijarde do 1,9 milijardi dinara. Ukupni rashodi su rasli nešto sporije, od milijarde do 1,7 milijarde dinara. Neto dobit je tako od 46 miliona dinara stigla do 186,9 miliona.

Stela Ub je od 473,4 miliona dinara ukupnih prihoda u 2018. uspela da dostigne 809,5 miliona u 2022. godini. Kada je reč o troškovima, oni su 2018. iznosili 471,9 miliona dinara, a u 2022. – 641,5 miliona. Neto dobit je bila 1,28 miliona, a u 2022. godini je bila 141,5 miliona dinara.

Grad je postao suvlasnik Laste na osnovu konvertovanja duga u kapital. U julu 2018. godine tako su „prebili“ neizmirene ustupljene javne prihode u ukupnom iznosu od 123,9 miliona dinara, koji su bili obuhvaćeni Sporazumom o odlaganju plaćanja poreskog duga. Dodaje im se pripadajuća kamata. Dug je nastao zbog neplaćenog poreza na zarade.

Poznato je i kako je tokom 2022. godine zbog učestalih pritužbi stanovnika beogradskih prigradskih opština, tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić pretio Lasti tužbom, navodeći da grad svoje obaveze prema ovom prevozniku izmiruje na vreme, dok Lasta to ne čini.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.