SB: Srbija na vreme da se „ukrca“ na brod „zelenog rasta“

BEOGRAD – Srbija treba što pre da se „ukrca“ na brod „zelenog rasta“ ako želi da obezbedi brzi razvoj svoje ekonomije i na vreme uhvati korak sa zelenom transformacijom u svetu, poručili su danas učesnici Kopaonik biznis foruma na panelu „Agenda zelenog rasta“.

Uspešno započinjanje zelene agende biće kritična tačka za napredak srpske ekonomie u narednom periodu, poručili su predstavnici Svetske banke.

Regionalni menadžer Međunarodne finansijske korporacije (IFC – članica grupacije Svetske banke) za centralnu i jugoistočnu Evropu Ari Naim kaže da je ta organizacija u svom izveštaju identifikovala prošle godine za 21 ekonomiju u razvoju, među kojima je i Srbija, 10 biliona dolara potencijalnih zelenih investicija do 2030. godine.

„Za Srbiju je procenjeno da ima 18 do 20 milijardi dolara potencijalnih zelenih investicija u narendih 10 godina“, naveo je Naim dodajući da je reč ne samo o zelenim već i profitabilnim investicijama za održivu ekonomiju u budućnosti.

Prema podacima IFC-a, te investicije mogu da donesu za te zemlje 213 miliona radnih mesta i smanje emisiju ugljendioksida za četiri miljarde tona.

Naim je objasnio da je reč o investicijama u obnovljive izvore energije, zelene zgrade, pametnu poljioprivedu, zeleni transport i drugo.

Naglasio je da je privatni sektor posebno dobrodošao u realizaciji tih investicija.

Direktor Kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndegva je ukazao da će u budućnosti uspeh srpske ekonomije, ali i energetska bezbednost zemlje i prosperitet stanovništva, najviše zavisiti od toga da li će se priključiti zelenoj transformaciji.

„Za Srbiju je važno da započne tranziciju ka zelenoj ekonomiji, a glavni fokus će biti na energetskoj tranziciji i obezbeđivanju obnovljivih izvora energije, kao i sigurnosti snabdevanja“, rekao je on i dodao da će od toga zavisiti i cela ekonomija.

Ndegva je, takođe, istakao značaj naučnog pristupa u zelenoj transformaciji.

„Drugo, biće u tom procesu ‘pobednika’ i ‘gubitnika’, treba da pomognemo upravo ‘gubitnicima’ da smanje gubitke i postanu deo pobedničke koliacije u ovoj tranzicij“, naveo je Ndegva.

Poručio je da će Sveska banka ostati veoma posvećana svojim partnerima u Srbiji i da jedan od glavnih zadataka treba da bude da se poveća učešće privatnog sektora u investicijama u razvoj inovacija.

On je naglasio da će zelena transformacija omogućiti otvaranje velikog broja radnih mesta i povećati konkurentnost srpske ekonomije.

Stručnjak Svetske banke Akbar Samer je rekao da je Srbija sada na prekretnici da napravi izbor da li će nastaviti kao do sada po pitanu privednog rasta ili da krene mnogo ambicioznijem putem reformi i „zelenim putem“, što će ubrzati i njen put ka EU.

Srbija već ima stragetgiju za zelenu transformaciju, dodao je on i podsetio da je Srbija potpisla i deklaraciju o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan.

On je dodao da Srbija proizvodi više od 50 odsto električne energije iz uglja u termoelektranama.

Sa druge strane, zelena transformacija će obezbediti odrzizvu proizvodnju i nove tehnologije, kao i razvoj cikrularne ekonomije.

Specijalistiknja Svetske banke Katarina Gašner je rekla da je prvi cilj da Srbija poveća energetsku efikasnost i smanji emisije ugljendioksida.

U zgradama se potroši više od 35 odsto energije i pokušavamo da pomognemo Vladi Srbije da poveća energetsku efikasnost u javnim objektima, navela je Gašner.

Ona je dodala da SB investira više od 40 miliona dolara u unapređenje energetske efikasnosti u bolnice, vrtiće, škole i druge javne objekte.

U stambenim zgradama najviše energije odlazi na grejanje i tu postoji veliki potencijal za uštedu energije, naglasila je Gašner.

„Srbija treba da izvrši tranziciju od trandicionalne proizvodnje kao modernoj zelenoj proizvodnji. Više ni nemamo izbora da li da ostanemo na starom“, poručila je ona.

Stručnjak Svetske banke Duško Vasiljević je rekao da je analiza Međuanrodne organizacije rada pokazala da će zelena tranzicija doneti 18 miliona novih poslova globalno odnosno da će biti izgubljeno šest miliona poslova u trandiciolnom rudarskom sektoru, ali da će biti stvoreno 24 miliona poslova u drugim sektorima.

Vlada Srbije treba što pre da započne proces zelene transformacije, poručio je on.

Ekonomista Svetske banke za Srbiju Lazar Šestović je, takođe, naglasio da će zeleni rast doneti razvoj inovacija, transfer novih tehnologija i specijalizaciju, povećati konkurentnost privrede i ubrzati rast BDP-a.

Vlada Srbije će imati dosta javnih ivnesticija u tom smeru, kazao je on i dodao da će to biti dodatni podsticaj privrednom rastu.

Ipak, ali ako to bude izostalo procena je da će rast BDP-a u Srbiji biti usporen između 0,3 i 0,5 odsto.

Zato Srbija treba što pre da pokrene zelenu agendu, naglasio je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.