Svetska banka: 2021. doznake porasle za 7,3 odsto
VAŠINGTON – Doznake upućene u zemlje nižeg i srednjeg nivoa dohotka ove godine su porasle za 7,3 odsto i dostigle vrednost od 589 milijardi dolara, saopštila je Svetska banka (SB), uz napomenu da je ovaj trend rasta veći od predviđenog.
Navodi se da se trend slanja doznaka pokazao otpornim uprkos globalnoj recesiji izazvanoj kovidom, jer je, osim ovogodišnjeg znatnog porasta, prošle godine zabeležio pad od samo 1,7 procenata.
U danas objavljenom izveštaju SB o migracijama i razvoju, iznosi se očekivanje da će tokovi doznaka ka zemljama nižeg i srednjeg nivoa dohotka, osim Kine, drugu godinu zaredom prevazići zbir priliva stranih direktnih investicija (SDI) i inostrane razvojne pomoći (IRP).
„Tokovi doznaka koje šalju migranti predstavljaju značajnu dopunu državnim programima gotovinskih transfera u cilju pomoći porodicama suočenim sa ekonomskim teškoćama tokom krize izazvane kovidom-19“, rekao je Mihal Rutkovski, direktor Svetske banke za socijalnu zaštitu i zapošljavanje.
Prema njegovim rečima, jakom rastu doznaka doprinela je rešenost migranata da pomognu svojim porodicama u vreme oskudice, potpomognuti ekonomskim oporavkom u Evropi i SAD, uz programe fiskalnih podsticaja i podrške zapošljavanju.
Ističe se da je oporavak izlaznih doznaka u zemljama članicama Saveta za saradnju u Persijskom zalivu (GČ) i Rusiji potpomognut i rastom cena nafte i posledičnim ubrzanjem privredne aktivnosti.
Doznake su, navode iz SB, porasle u većini regiona u svetu, za 21,6 odsto u Latinskoj Americi i na Karibima, 9,7 odsto na Bliskom istoku i u severnoj Africi, osam odsto u južnoj Aziji, 6,2 odsto u podsaharskoj Africi i 5,3 odsto u Evropi i centralnoj Aziji.
Očekuje se da će doznake nastaviti da rastu po stopi od 2,6 odsto u 2022. godini, u skladu sa globalnim makroekonomskim projekcijama, navodi se u izveštaju Svetske banke.
Pritom se ukazuje, da ponovni rast broja slučajeva kovida-19 i ponovno uvođenje ograničenja kretanja predstavljaju najveći negativni rizik po izglede za globalni rast, zaposlenost i doznake upućene zemljama u razvoju.
Postepeno ukidanje fiskalnih podsticaja i programa podrške zapošljavanju, bi takođe moglo da umanji dotok doznaka, stoji u ovom izveštaju.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.
