U trendu

Udruženje Čepom do osmeha i PKS partneri u solidarnosti

BEOGRAD – Udruženje „Čepom do osmeha“ i Privredna komora Srbije dogovorili su danas saradnju na podršci zelenom socijalnom preduzetništvu, koja će se prvo videti kroz organizovano prikupljanje čepova u komori i saradnji na organizovanju konferencije „Ekosop“ sledeće nedelje u Novom Sadu.

Zajednički će nadalje raditi na afirmaciji humanitarnih i ekoloških akcija udruženja, stvaranju osnova za cirkularnu ekonomiju i socijalno preduzetništvo u Srbiji.

Predsednica udruženja „Čepom do osmeha“ Vanja Petković pozvala je na ujedinjene svih po ovim temama.

„Partnerstvo je ključ. Suština je da se međusobno podržimo. Ako se ne ujedinimo sada u zaštiti životne sredine odgovaraće naši potomci, koji su najmanje krivi“, rekla je ona.

Petković je najavila da će 9. decembra biti održana druga konferencija „Ekosop“, na temu cirkularne ekonomije i socijalnog preduzetništva.

„Idemo ka tome da budemo socijalno preduzeće, zato je veoma važan rad na razvoju zakona o socijalnom preduzetništvu, želimo da se ostvarimo kroz delatnost cirkularne ekonomije. Da pokrenemo cirkularnu ekonomiju, kroz sakupljanje i separaciju primarnog otpada, i smanjimo zagađenje koje utiče na klimatske promene“, rekla je ona.

Za 10 godina rada Udruženje je sakupilo 550 tona plastičnih čepova, a sredstva od te aktivnosti usmerena su za kupovinu pomagala deci sa smetnjama u razvoju na nivou cele Srbije.

„Ta su pomagala deci omogućila bolji napredak u razvoju, socijalizaciju i inkluziju. Funkcionišemo kao porodica, i tu decu uključujemo u razne naše aktivnosti“, rekla je ona.

Udruženje je inicijator postavljanja inkluzivnih igrališta u Srbiji, a zapošljava i dve osobe sa invaliditetom koje zajedno učestvuju u aktivnosti.

Petković je navela da su od USAID-a dobili priznanje Pokretači promena, te da okuplja najveći broj volontera u Srbiji kojih je registrovanih više od 3.000.

Direktor Sektora za internacionalizaciju, strateške analize i usluge PKS Mihailo Vesović podsetio je da potpisivanje sporazuma nije početak aktivnosti komore na društveno odgovornom poslovanju, i promovisanju socijalnog preduzetništva.

„Nama je veoma važno da sa ovakvim organizacijama imamo saradnju. Da na organizovani način podržimo njihovu aktivnost. Promovisanjem doprinosimo ne samo očuvanju životne sredine, promovisanju ekologije i razmišljanju o cirkularnoj ekonomiji, praktično vođenju računa o svim resursima, nego i promovisanju ovakvih aktivnosti među kompanijama članica PKS“, rekao je on.

Dodao je da je to i podrška socijalnom preduzetništvu koju treba očekivati u nastavku humanitarne aktivnosti.

„Otvoreni smo za sve organizacije koje imaju dobre inicijative za doprinos razvoju ekologije, društveno odgovornog poslovanju i socijalnom preduzetništvu“, poručio je on.

Naglasio je da je važno da se o tim tema razgovara, te da PKS kao predstavnik privrede promoviše te ideje i skrene pažnju kompanijama i lokalnim samoupravama na značaj doprinosa razvoju svesti o važnosti aktivnosti i akcija.

Rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS Siniša Mitrović rekao je da komora dogovorenom saradnjom pokazuje samo malo empatije prema ranjivim grupama.

On je zahvalio zaposlenima koji su aktivizmom poterali da do realizacije dođe.

„Jednim malim doprinosom moći ćemo da pomognemo osobama sa invaliditetom“, rekao je on.

Podsetio je da PKS ima tradiciju društveno odgovornog poslovanja, koje afirmiše i nagradom Đorđe Vajfert.

Dodao je da komora radi i na regulatornom okviru kroz zakon o donacijama i zakon o socijalnom preduzetništvu.
„U PKS je nacionalna platforma za sakupljače sekundarnih sirovina. Nadam se da ćemo do kraja meseca i sa njima potpisati sporazum o jačanju socijalng preduzetništva kod njih“, rekao je on.

Mitrović je naglasio da je u izazovu klimatske i pandemijske krize pravi odgovor pokazivanje empatiju prema siromašnima i osobama sa smetnjama u razvoju.

„Najviše nam je potrebna solidarnost. Cirkularna ekonomija je ekonomija deljenja“, rekao je on,

Naveo je da PKS smatra da bi zakon o socijalnom preduzetništvu omogućio da Srbija dođe do dobrog poreskog ambijenta koji će omogućiti nastanak ovakvih firmi.

„Po statistici imamo skoro 350.000 osoba sa invaliditetom, i preko 180.000 lica kojima je potrebna socijalna pomoć. Uveren sam da bi ovakvi modeli zelenog socijalnog zapošljavanja bili vrlo korisni za zajednicu“, poručio je on.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar