Uvođenje prehrambenih proizvoda u EU šeme kvaliteta
GORNJA RADGONA/CELJE/LOKEV – Uvođenjem prehrambenih proizvoda u EU šeme kvaliteta dobijaju i proizvođači i potrošači i država, pa bi to trebalo da uradi i mesna industrija u Srbiji, rekla je generalna sekretarka GIZ Mesne industrije Slovenije Ana Ahčin.
EU šeme kvaliteta obuhvataju zaštitu geografskog porekla, zaštitu geografske oznake i zaštitu tradiicionalnog kvaliteta.
Ahčin je objasnila, novinarima iz Srbije koji su u okviru projekata Originalni EU kvalitet iz Slovenije boravili u stručnoj i studijskoj poseti, da potrošači preko proizvoda u EU šemamam kvaliteta dobijaju kvalitetne proizvode, jer su svi proizvodi u EU šemama kvaliteta nadstandardno kontrolisani.
„Najmanje dva puta godišnje su kontrole, javljaju se količine i sve su označene. Takođe, javljaju se prihodi od prodaje što prvo vodi udruženje Mesna industrija Slovenije, a onda mi šaljemo ministarstvu“, objasnila je ona.
Dodala je da se proizvodi sa takvim znakom kvaliteta bolje prodaju, jer se zna da su garantovano autentičnog kvaliteta, što je dobro za proizvođača.
„Oznaka štiti proiizvođače pred nelojalnom konkurencijiom, jer kraški pršut nemože biti na trgovanju pršut iz krasa. Ako se takav proizvod pojavi u prodaji zahtevamo od inspekcije da ga ukloni“, navela je ona.
Ahčin je zaključila da su proizvođači koji imaju takve prozvode zaštićeni pred nelojalnom konkurencijom, potrošači znaju da je kvalitetan i autentičan proizvod, a država , pošto cena tim proizvodima raste, ima PDV za državnu blagaju.
„I u Srbiji bi to moglo da donese iste rezultate. Imate odlične prehrambene proizvode, pa kad ih zaštite niko drugih ih ne može imati. Sada u Sloveniji imamo leskovačke ćevapciče, a to je uzeto sa srpskog tržišta, ali ako ih vi zaštitite mi ih više nećemo moći imati. Samo ćete ih vi proizvoditi pod tim imenom“, rekla je ona.
Cilj evropske šeme kvaliteta je da potrošači dobiju što kvalitetniju hranu.
„Kada svi budemo kupovali manje, ali boljih proizvoda, biće manje bacaćanja hrane, a ješćemo kvalitetniju hranu“, rekla je ona.
Ahčin je objasnila da je za zaštitu porekla na mesnim proizodima životinja mora biti rođena u istoj državi gde proizvod nastaje.
„Recimo u Sloveniji mi nemamo dovoljno svinja, tek za 35 odsto potreba mesne industrije, i zato smo izabrali na svinjskim proizvodima Geografsku oznaku kao znak kvaliteta. Sirovina može biti iz EU, ali moraju ispunjavati uslove, dok proizvodni postupci moraju biti na određenoj teritoriji Slovenije“, objasnila je ona.
Tako je cela Slovenija teritorija za proizvodnju kranjske kobasice, a za proizvodnju kraškog pršuta i pančete – samo teritorija pokrajine Kras u Sloveniji.
Ona je objasnila da oznaka zaštite tradicionalnog kvaliteta u EU znači da su to proizvodi koji se odavno prave na području Slovenije, pa se odredi područje gde se pravi neki sir, recimo Bohinj, i za njega se dobije tradicionalna zaštita.
Novinari iz Srbije su u okviru posete obišli i saznali iskustva rada Celjskih mesnina, u čijem sastavu su Pršutarna Lokev i vinarija Radgonske gorice iz Gornje Radgone.
Tu je predstavljena proizvodnja zaštićene kranjske kobasice, kraškog pršuta koji se suši samo na vetru najmanje godinu dana i penušavog vina – penina koje se u Radgoni proizvodi gotovo 170 godina i za svoj kvalitet ima brojna priznanja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.