Većina javnih preduzeća u Srbiji 'delimično transparentna', najbolji Srbiajvode i Toplana Šabac

Javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji u najvećem broju su „delimično transparentna“, nalaz je istraživanja „Indeks transparentnosti javnih preduzeća i preduzeća u državnom vlasništvu“, danas predstavljenog u Beogradu.

U istraživanju organizacije „Transparentnost Srbija“ u saradnji s „Transparentnošću Češke“ preduzeća rangirano je 40 preduzeća.

Zlatko Minić iz „Transparenosti Srbija“ je kazao da dok je većina tih preduzeća u Češkoj uglavnom transparentna, u Srbiji je u toj kategoriji svega 11 preduzeća od kojih šest državnih i pet lokalnih.

A „potpuno transparentno preduzeće ne postoji ni u Češkoj, ni u Srbiji“, nalaz je je istraživanja.

Najbolje rangirana preduzeća u Srbiji su „Srbijavode“ i „Toplana Šabac“, a „uglavnom transparentna“ su „Srbijakargo“, „Vodovod“ Subotica, „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac, „Emisiona tehnika i veze“, „Transnafta“, „Putevi Srbije“, „Beogradski vodovod i kanalizacija“, Elektroprivreda Srbije i JKP „Šumadija“, Kragujevac.

Minić je istakao da je „delimično transparentno“, a njih je najviše, 15 preduzeća, od kojih su tri dršavna i 12 lokalnih, a tri državna i dva lokalna prteduzeća su ocenjena kao „uglavnom netransparentna“.

U najlošijoj kategoriji „netransparentnih preduzeća“, devet je preduzeća: tri državna i šest lokalnih.

Najlošije je rangirana „MB namenska“, za koju je Minić naveo da nema ni funkcionalnu internet prezentaciju na srpskom jeziku i nije odgovorila na zahteve za pristup informacijama.

U toj poslednjoj kategoriji su i „Aerodromi Srbije“, „Komstan“ Trstenik, Gradska toplana Kruševac, JKP „Naš dom“ Požega, „Novi dom“ Vranje, JP NP „Kopaonik“, Vodovod Vranje i Vodovod Zaječar.

Najbolje ocene javna preduzeća i preduzeća u vlasništvu države u Srbiji su dobila u oblasti javnih nabavki, a najlošije ocene po (ne)objavljivanju ugovora za pravne, konsultantske i reklamne usluge.

U Češkoj su preduzeća dobila najbolje ocene po objavljivanju oglasa za zapošljavanje na svojim sajtovima, ali, s druge strane, nijedno od tih preduzeća u Češkoj nije objavilo finansijski plan, dok je u Srbiji finansijski plan objavilp 75 odsto preduzeća.

U Srbiji je „solidan zakonski okvir“ – Zakon o javnim preduzećima, ali se on „vrlo malo poštuje“, dok u Češkoj ne postoji tako striktan okvir, ali postoji dobra praksa, rekao je Minić.

Milan Elbl iz Transparentnosti Češke je kazao da u njegovoj zemlji nema centralnog zakona o javnim preduzećima, već postoji „decentralizovani stil“.

„Nemaju ih mnogo, ali poštuju malobrojne obaveze“, rekao je Eibl i dodao da su češke kompanije po tim, malobrojnim, obavezama bolje u odnosu na Srbiju.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić naveo je da ta preduzeća imaju značajan udeo u srpskoj privredi i da je zato važno da obaveštavaju javnost o svom poslovanju.

„Znamo s koliko problema se suočavamo kada tražimo podatke o tim preduzećima“, rekao je Nenadić.

Rekao je i da je nedopustivo to što je znatan broj rukovodilaca mnogih od tih preduzeća u „v.d. stanju“.

Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je da je od toga što Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja nesumnjivo kasni, važnije je šta će pisati u tom zakonu.

Po dsrugom novom zakonu, o zaštiti podataka o ličnosti, služba poverenika ima veća ovlašćenja, medju kojima inspekcijski nadzor, ali taj nadzor nema u vezi s informacijama od javnog značaja i ukazao da predlaže sankcije za slučajeve „ćutanja uprave“ na zahteve koji joj se podnose.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.