Zakon o OIE u interesu građana, NS smeta zelena energija

BEOGRAD – Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je danas će novi zakon o obnovljivim izvorima energije omogućiti građanima da smanje račune tako što će povećati svoju energetsku efikasnost ili tako što će sami proizvoditi električnu energiju iz obnovljivih izvora.

Mihajlović je, reagujući na saopštenje Narodne stranke (NS) u kojem se kritikuje Nacrt zakona o obnovljivim izvorima energije, navela da su predstavnici bivše vlasti koji su, kako je ocenila, srpsku ekonomiju i energetiku vraćali unazad, poslednji koji treba da dele lekcije o vođenju energetske politike.

„Kao što ste pokušavali da ubedite građane da im nisu potrebni novi auto-putevi, tako ih danas ubeđujete da ne valja ni zelena energija, iako je u interesu svih građana i da kao zemlja budemo energetski bezbedni i da imamo više energije iz čistih izvora, čija proizvodnja ne narušava životnu sredinu“, navela je Mihajlović u saopštenju.

Dodala je da se novim zakonom uvode premije umesto fid-in tarifa koje će omogućiti da se smanje troškovi za privredu i građane, kao i da se očekuje da za nekoliko godina i tržišna premija postane nepotrebna.

Mihajlović je istakla da je Predlog zakona o korišćenju OIE prošao široku javnu raspravu i dobio pozitivne ocene domaćih poslovnih udruženja i međunarodnih finansijskih institucija, a da oni koji ga sada kritikuju nisu imali sta da kažu u procesu izrade zakona.

Naglasila je da oni koji žele da polemišu o predlogu zakona treba da ga pročitaju, ali i da se upoznaju s regulativom i praksom EU.

„Očigledno je da to nisu uradili, jer da jesu, znali bi da se, na primer, troškovi balansiranja ne računaju za ukupni kapacitet na mreži, već samo za odstupanje između prognozirane i realizovane proizvodnje“, navela je ministarka.

Ukazala je da su prosečni troškovi balansiranja vetroelektrana u našem sistemu pet evra po megavat-satu, a ne 75 evra kao što tvrde u Narodnoj stranci.

Mihajlović je navela i da režim podsticaja u pogledu balansiranja važi samo do uspostavljanja likvidnog unutardnevnog tržišta i podrazumeva da se toleriše određeni procenat odstupanja između prognoze i realizovane proizvodnje.

„A za veća odstupanja biće predviđena fiksna naknada koju će plaćati proizvođači“, dodala je Mihajlović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.