Javni konkursi za sufinansiranje sadrลพaja u javnom interesu su najizdaลกnija ลกema drลพavnog finansiranja, ali ujedno i jedna od najkontroverznijih tema medijskog sistema. Javni konkursi se primenjuju punih deset godina. Ovaj mehanizam ustanovljen je medijskim zakonima iz 2014. godine, kao vid drลพavne pomoฤi u trenutku kada se drลพava povukla iz direktnog vlasniลกtva nad medijima.
Inicijalno je zamiลกljeno da konkursi budu instrument kojim se podrลพava pluralizam sadrลพaja i odrลพivost medija. U sistemskom smislu trebalo je da budu korektiv trลพiลกta i da javnim novcem nagrade kvalitetnu produkciju koju trลพiลกte ponekad ne vrednuje kao na primer, informativni dokumentarni ili programe na manjinskim jezicima.
Javni konkursi posebno su vaลพni za odrลพivost lokalnih medija. Oni rade u najteลพim finansijskim uslovima, na malom i ograniฤenom trลพiลกtu, na kojem nema dovoljno novca od reklama. Raspodela novca od oglaลกavanja je takva da nacionalni mediji, naroฤito TV i onlajn, povuku ฤak 80-90% reklamnog prihoda. Kako samo trลพiลกte nije dovoljno, drลพava i dalje ostaje vaลพan ฤinilac ukupne finansijske odrลพivosti medija.
Podaci BIRN-a pokazuju da drลพava, na svim nivoima vlasti, od lokalnog do republiฤkog, izdvaja oko 1,6 do 1,8 milijardi dinara (oko 15 miliona evra) godiลกnje kroz javne konkurse. Za proteklih 5 godina, to je viลกe od 8 milijardi dinara javnog novca. Ova suma je viลกestruko manja od novca koji mediji prihoduju kroz trลพiลกte oglaลกavanja, koje je oko 200 miliona evra. S druge strane, to je ubedljivo najveฤi iznos kojim drลพava javno podrลพava rad medija pa je njegova transparenta i nediskriminativna podela od izuztenog znaฤaja za opstanak medija.
U raspodeli novca kroz konkurse uoฤene su razliฤite negativne prakse, koje se kreฤu od nepoลกtovanja konkursnih pravila do korupcije i krupnih zloupotreba.
Najizraลพeniji problem tiฤe se pretvaranja konkursa u instrument podrลกke medijima koji su po svojim vlasniฤkim vezama ili ureฤivaฤkim politikama bliski vlasti. Na primer, najveฤi dobitnici su TV stanice, pogotovo regionalne, koje i ovako dobijeni novac koriste za proizvodnju sadrลพaja koji je mahom propagandni, odnosno promoviลกe vladajuฤu stranku dok diskredituje opozicione politiฤare i marginalizuje kritiฤku javnost. Na vrhu liste dobitnika je Regionalna TV Novi Pazar, koja je po ovom osnovu dobila viลกe od 235 miliona dinara, a slede je Novosadska TV sa preko 171 milion dinara, Niลกka televizija Belle Amie sa preko 128 miliona i sl.
Tako umesto unapreฤenja kvaliteta javnog informisanja i veฤe dostupnosti, na primer, edukativnog sadrลพaja ili sadrลพaja za mlade, izveลกtavanja o korupciji ili vladavini prava, konkursi postaju mehanizam za podrลกka redovnom radu โprijateljskihโ medija. Mediji koji su kritiฤki nastrojeni prema aktuelnoj vlasti, po pravilu, nemaju pristup ovom novcu.
Drugi veliki paradoks javnih konkursa je i redovno finansiranje tabloida. Kako pokazuje istraลพivanje Raskrikavanja, ลกest vodeฤih tabloida objavilo je preko hiljadu manipulativnih vesti samo na naslovnim stranama, a istovremeno su dobitnici preko milion evra javnog novca. Kvalitet njihovih projekata uglavnom je kao onaj tabloida Alo! koji je dobio preko 160 miliona dinara u 15 lokalnih samouprava i to za identiฤni projekat โNovi Sad grad buduฤnostiโ, โKikinda grad buduฤnostiโ, โVrnjaฤka banja opลกtina buduฤnostiโ i sl.
U toku 2023. godine izmenjen je Zakon o javnom informisanju i medijima, krovni propis koji ureฤuje proceduru konkursa, i od kog je medijska zajednica oฤekivala da ฤe institucionalno odgovoriti na ove probleme.
Novine, izmeฤu ostalog, ukljuฤuju proลกirivanje pojma javnog interesa, sa viลกe detalja ureฤena je procedura imenovanja i rad komisije, utvrฤena je obavezna analiza potreba lokalne zajednice i na osnovu nje odreฤivanje tema koje ฤe biti finansirane konkursom, kao i provera sprovedenih projekata. Novi zakon takoฤe propisuje da mediji koji krลกe profesionalne standarde, prema analizi i potvrdama Saveta za ลกtampu, neฤe moฤi da budu finansirani na ovaj naฤin.
Puni efekti primene novog zakona se tek oฤekuju, ali na potencijalne probleme ukazuju rezultati prvih zavrลกenih konkursa. Vidi se drastiฤno smanjenje budลพeta za informisanje u pojedinim lokalnim samoupravama (neke su umanjile iznose desetostruko), a ลกest medija iz Novog Pazara vratilo je novac sa zavrลกenog konkursa jer Regionalna RTV iz ovog grada ostaje najizdaลกnije finansirana medijska kuฤa bez obzira na nova pravila.
Rezultate primene javnih konkursa treba ฤitati u ลกirem druลกtvenom okviru. Oni su deo mehanizma โzarobljavanjaโ medija koje vodi daljem padu medijskih sloboda, tabloidizaciji javnog govora i padu kvaliteta informisanja, kao i opลกtem padu poverenja graฤana u medije. Srbija je zabeleลพila pad od 7 mesta u odnosu na proลกlogodiลกnje na Indeksu slobode medija Reportera bez granica na kome beleลพi pad i svih prethodnih 10 godina.
Inicijalna namera transformacije javnih konkursa u mehanizam kroz koji drลพava pruลพa finansijsku podrลกku medijskoj industriji i podizanju kvaliteta informisanja, pretvorila se u svoju suprotnost.
Umesto promocije medijske raznolikosti i profesionalizma, novac se ฤesto dodeljuje politiฤki bliskim ili medijima koji tu podrลกku ne zasluลพuju. Poลกto novac ne stiลพe do profesionalnih i kritiฤkih medija koji rade u javnom interesu, javnost ostaje uskraฤena za kvalitetan medijski sadrลพaj.
Tabloidni i proreลพimski mediji nisu samo najveฤi dobitnici javnih konkursa, oni su istovremeno i najฤeลกฤi dobitnici javnih nabavki, ugovora za oglaลกavanje javnih preduzeฤa kao i drugih finansijskih instrumenata drลพavne pomoฤi. Kroz njihovo poslovanje vidljiv je proces stvaranja mreลพe kontrolisanih medija, od nacionalnih do lokalnih, od javnih servisa do velikih komercijalnih medija, zavisnih od netransparentne i nekontrolisane potroลกnje javnog novca.
Raspodela javnog novca i kontrola drลพavnih resursa su najefikasniji mehanizmi daljeg medijskog โzarobljavanjaโ i sredstvo uticaja kojim se autokratski reลพim sluลพi kako bi kontrolisao ureฤivaฤke politike, javni diskurs i pristup informacijama od javnog znaฤaja. Drลพava koja viลกe nije vlasnik i dalje je znaฤajan finansijer pa je regulisanje drลพavne pomoฤi, odnosno raspodele javnog novca, preduslov fer uslova na medijskom trลพiลกtu. Tek na ureฤenom medijskom trลพiลกtu mediji mogu razvijati uspeลกne poslove modele opstanka.
Tanja Maksiฤ,
Istraลพivaฤica u Balkanskoj istraลพivaฤkoj mreลพi Srbije
Produkcija se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruลพenje novinara Srbije. Stavovi, miลกljenja i zakljuฤci izneseni u projektu nuลพno ne izraลพavaju stavove NUNS i Ambasade SAD, veฤ iskljuฤivo autora.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.