U trendu

NUNS obeležio 30 godina rada, predstavljanjem izveštaja o slobodi srpskih medija u 2023.

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je danas obeležilo tri decenija rada, predstavljanjem godišnjeg pregleda stanja slobode medija i bezbednosti novinara u Srbiji u 2023., po kome, situacija u toj oblast nije ništa bolja nego do sada.

Predstavnik NUNS Rade Đurić je kazao da je prošle godine promenjen zakonodavni okvir, te da, iako su propisi na papiru i „nekim delom“ u početnoj praksi bili dobri, „nažalost primena nije bila dobra“.

„Već početkom ove godine i u poslednja dva meseca prošle osetili smo neke negativne primere, pre svega u delu koji se odnosi na sufinasiranje medija“, kazao je on predstavljajući rezultate izveštaja „Indikatori za nivo slobode medija i indeks bezbednosti novinara 2023“.

Naveo je da se videlo kako to izgleda kada neki propis nije uređen precizno, a oni koji ga primenjuju shvate da ima načina kako da ga zaobiđu.

Ocenio je i da je ključni problem vlasništva države u medijima.

Ukazao je i na probleme tužbi protiv novinara a poosebno na SLAPP tužbe, te dodao da su u 2023. pokrenute 742 predmetra protiv novinara, od kojih su rešena 604 među kojima su i neki iz prethodne godine.

Kazao je da je u procesu rešavanja više od 1.400 predmeta, te dodao da su SLAPP tužbe ono što srpske medije jako pogađa.

„Te tužbe postaju ogroman problem jer tužioci iznalaze nove načine za pritisak, a medijima se na teret stavljaju dodatne finasijske obaveze“, kazao je on.

Prema njegovim rečima, u prošloj godini je zabeležno „najmanje 11 čistih SLAPP tužbi“, kojima je tuženo 25 novinara i medija.

U 2023 je došlo do eskalacije pritisaka i ugrožavanja novinara, „što se videlo kao neki trend u i u prva tri meseca 2024. godine“, kada su novinarke izložene i „sekundarnim napadima na različite načine“.

Po indeksu bezbednosi u odnosu na 2022. godinu, jasno se vidi da postoji pad „u gotovo svakoj kategoriji“, rekao je Đurić.

Prema njegovim rečim, imamo predstavnike izvršne vlasti koji gotovo da ne osuđuju pretnje i napade, osim u najtežim slučajevima.

„Postoji ozbilja sumnja da većina tih kampanji i pretnji zapravo i počinju od strane predstavnika vlasti, pa se širi društvenim mrežama …i generalno situacija nije dobra“, kazao je on

Na skupu su još govorili i predsednik NUNS Željko Bodrožić, profesorka na Fakultetu političkih nauka Aleksandra Krstić i advokatica Kruna Savović.

Bodrožić je kazao da je pre 30 godina, kada je osnovan NUNS „bilo ljudi koji su se suprostavili zlu i koji su ostavili dubok trag“.

On je ukazao da i „u ovim teškim vremenima“, uprkos svemu, postoje mlade generacije koje „žele iskreno, profesionalno i časno da se bave novinarstvom“.

Advokatica Kruna Savović je kazala je da Srbija i dalje ima tri nerešena slučaja ubistva novinara: Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović.

Ona je, govoreći o slučaju pretnji novinaru i univerzitetskom profesoru Dinku Gruhonjiću kazala da je on i ranije dobio mnogo pretnji, ali da nije bilo adekvante rekacije nadležnih.

Bodrožić je kazao da je ispisivanju grafita na zgradi u kojoj živi Gruhonjić prethodilo „montiranje“ njegovih izjava na društvenim mrežama koje su potom preuzimali mediji bliskim vlastima.

Naveo je i da su nakon toga predstavnici vlasti, poput Milenka Jovanova, dva dana u Skupštini Srbije „pojačavali taj govor mržnje“.

Krstić je ocenila i da izveštaj NUNS-a „oslikava manjkavost medijskog sistema“, te dodala da još uvek ne postoji izveštaj Regulatornog tela za elektornske medije (REM) o pokrivanju decembarskih izbora.

Ona je, podsetivši na prošlogodišnje masovne proteste na ulicama Beograda, ocenila da izveštavanje Radio televizije Srbije o tome pokazuje njegovu zatvorenost prema drugim mišljenjima.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.