Razumevanje kretanja peska radi zaštite železničke arterije severozapadne Kine

Kineski naučnici nastoje da bolje razumeju kretanje peska kako bi obezbedili nesmetan i bezbedan rad brze železnice u vetrovitoj pustinji Gobi, piše Sinhua.

Ostvaren je novi napredak u otkrivanju kretanja nanosa pod snažnim vetrovima duž brze pruge Landžou-Sinđijang, jedne od železničkih arterija severozapadne Kine, objavio je Severozapadni institut za eko-sredinu i resurse (NIEER) pri Kineskoj akademiji nauka.

Nova studija je od praktičnog značaja za bezbedan rad ovako važne železničke arterije. Štaviše, mogao bi poslužiti kao teorijska osnova za sprečavanje i upravljanje eolskim katastrofama duž ove pruge, rekao je istraživač NIEER-a Liu Benli.

Brza železnica duga 1.776 km povezuje Urumči, glavni grad severozapadne kineske autonomne oblasti Sinđiang Ujgur, sa glavnim gradom provincije Gansu, Landžouom. Prostire se na Sinđiang i provincije Ćingaj i Gansu u ogromnom severozapadnom regionu zemlje.

To je ujedno i prva brza železnica u zemlji koja prolazi kroz četiri glavne oblasti vetra u pustinji Gobi.

U uslovima jakog vetra preko ogromnih površina Gobija, eolski transport može izazvati značajne ekološke probleme i infrastrukturnu štetu. Međutim, prema rečima Liua, naučno razumevanje osnovnih mehanizama i dinamike ovog procesa u regionu Gobi ostaje ograničeno.

Stoga je od praktičnog i akademskog značaja istražiti i bolje razumeti eolski transport preko površine Gobija duž ove pruge.

Istraživači NIEER-a odabrali su jedno od vetrovitih područja duž pruge da bi obavili terensko posmatranje procesa transporta peska nanesenog vetrom na površini Gobija.

Rezultati studije pokazuju da visina transporta peska u ovom regionu može dostići devet metara, sa slojem soli otprilike tri do šest puta višim od onog u drugim šljunčanim pustinjama.

Studija pruža uvid u mehanizam kretanja peska koji vetar nosi preko površine pustinje Gobi pod jakim vetrovima, rekao je istraživač saradnik NIEER Vang Tao.

Predlaže se i sugestija postojećeg sistema zaštite ove pruge od peska nanošenog vetrom.

Prema rezultatima studije, godišnja količina eolskog transporta zabeležena u ovom regionu premašuje većinu pustinja širom sveta. Značajno je da su fini pesak i ukupne suspendovane čestice doprinele oko 90 procenata sedimenta koji se taloži na železničkim šinama i koji vozovi koji prolaze raznose.

„Da bismo kontrolisali transport ovih finih čestica, predlažemo povećanje visine ograda za blokiranje peska u okviru postojećeg železničkog sistema zaštite od vetrom nošenog peska sa dva na tri metra“, rekao je Vang.

Istovremeno, antropogena oštećenja na površini Gobija treba da se minimiziraju kako bi se smanjilo prekomerno oslobađanje prašine, dodao je on.

Rezultati studije objavljeni su u časopisu Lend degradejšen end divelopment (Land Degradation & Development).

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.