KRALJEVO – Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu i grad Kraljevo ove godine obeležavaju vek i po od osnivanja Čitaonice karanovačke.
Ta čitaonioca bila je začetak modernog bibliotekarstva u ovom gradu i tim povodom ove sedmice biblioteka organizuje 17 književnih programa, svečanu akademiju i stručni skup na temu „Biblioteke u kulturnom životu Srbije“.
U vreme kada je Karanovac imao oko 1.900 stanovnika, od kojih je tek četvrtina bila pismena, grupa obrazovanih, naprednih Karanovčana 1868. je osnovala čitaonicu.
Direktor Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ Miša Milosavljević kaže da nije poznato ni ko su bili osnivači, ni gde se nalazila, ali se zna da je bila pretplaćena na osam novina i da je organizovala kulturni i zabavni život u varoši.
„Oni koji su 1868. osnovali Čitaonicu, prvu posle petovekovnog ropstva, obnovili su duhovni most sa nemanjićkom Žičom, u kojoj je Prvovenčani spajao vlast i kreativnost i u kojoj je napisao najlepša dela naše srednjovekovne književnosti. Ovi Karanovčani su postavili temelj hramu knjige u koji je izrasla današnja kraljevačka biblioteka“, kaže Milosavljević.
Savremeno bibliotekarstvo u Kraljevu počinje 1945. godine osnivanjem Narodne biblioteke, koja je od tada više puta menjala ime, a od 2001. nosi ime Stefana Prvovenčanog.
Danas Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“ ima oko 250.000 knjiga i časopisa, organizuje oko 300 događaja godišnje i ima više od 10.000 aktivnih članova.
Najstariji član Milorad Vučković ima 90 godina i u biblioteci kažu da i dalje redovno dolazi.
Izdavačka kuća ove ustanove „Povelja“ postala je jedan od najznačajnijih izdavača savremene srpske poezije.
„U skladu sa finansijama uvodimo savremene tehnologije, prvenstveno digitalizaciju materijala. S druge strane, kreativnim pristupom uspevamo da knjizi privučemo veliki broj dece. Želimo da za Kraljevčane svih generacija biblioteka bude izvorište znanja i utočište od svakodnevnice, koje digitalni mediji mogu obogatiti, ali nikada zameniti“, ističe Milosavljević.
Među najčitanijim knjigama poslednjih desetak godina su „Avanture nevaljale devojčice“ Maria Vargasa Ljose, „Sitničarnica kod Srećne ruke“ Gorana Petrovića, „Derviš i smrt“ Meše Selimovića, „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića, „Čitač“ Bernarda Šlinka i „Alhemičar“ Paula Koelja.
Knjige koje su najduže izdaju su „Basne Dositeja Obradovića“ iz 1895. godine, „Slike iz seoskoga života“ Janka M. Veselinovića (1896), „Islandski ribar“ Pjera Lotija (1899), „Život Bendžamina Franklina“ Bendžamina Franklina (1901) i „Stari dani“ Borisava Stankovića (1902).
Najstarija izdanja koja poseduje biblioteka su „Zercalo hristjansko“ iz 1801. godine, „Istorija raznih slovenskih naroda“ Jovana Rajića (1823) i „Serbski narodni kongres…“ – Petra Runjanina (1839).
Završna svečanost obeležavanja 150 godina bibliotekarstva u Kraljevu biće svečana akademija 7. oktobra, na Dan Kraljeva, a radni deo biće nastavljen 8. i 9. oktobra stručnim skupom „Biblioteke u kulturnom životu Srbije“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com