U trendu

Kulturna dobra se ne smeju unistavati, intervencije su moguce

BEOGRAD – U Beogradu su za sada utvrđena 443 kulturna dobra koja se kao takva ne smeju uništavati, ali je na njima u skladu sa propisanim merama zaštite moguće vršiti manje ili veće intervencije, što važi i za objekte koji se nalaze u zaštićenim celinama, kažu u Zavodu za zaštitu spomenika kulture (ŽSK) grada Beograda, a Glavni gradski urbanista Marko Stojčić navodi da u poslednjih 20 godina ne zna da je ijedan objekat koji je pod zaštitom porušen.

U ovoj instituciji tako odgovaraju na sve česće otužbe opozicije o uništavanja i rušenju kulturnog nasleđa glavnog grada i pozivanju ŽSK na odgovornost.

U toj u ŽSK za Tanjug preciziraju da kulturna dobra na teritoriji prestonice čine 394 pojedinačna spomenika kulture, 22 arheološka nalazišta, osam znamenitih mesta i 19 prostorno kulturno-istorijskih celina.

Kako objašnjavaju, za pojedinačne spomenike kulture, objekte koji uživaju status prethodne zaštite i objekte od posebne vrednosti propisane su najstrože mere zaštite koje podrazumevaju očuvanje svojstava kulturnog dobra, kao i njegovog izgleda u gabaritu i volumenu.

Mere zaštite postoje i kada je reč o objektima bez vrednosti gde je, kako kažu, uklanjanje moguće, ali uz poštovanje urbanističkih i tipoloških odrednica celine i da se objekat svojom arhitekturom i estetskim karakteristikama skladno poveže sa objektima u okruženju, unapređujući postojeće vrednosti ambijenta.

Kako navode, za celine koje su pod zaštitom i pojedinačna kulturna dobra ŽSK Beograda odnosno Republički zavod , ukoliko su u pitanju kulturna dobra od izuzetnog značaja, izdaje Rešenje o uslovima za preduzimanje mera tehničke zaštite kojim se precizno definišu moguće intervencije.

Rešenja o rušenju ili izgradnji novih objekata, kako kažu,donose opštine na kojima se objekat nalazi, a pre donošenja takve odluke neophodno je pribaviti mišljenje svih relevantnih ustanova.

Povodom planirane izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa na prostoru između Trga Slavija i parka Manjež, koja je izazvala polemike u javnosti, u Zavodu kažu da je reč o bloku koji ne uživa status zaštite.

Na tom prostoru nalaze i dve stare zgrade Građanske štedionice, jedna iz 19. veka, a druga iz 1929. godine za koje pojedini predstavnici opozicije tvrde da će da se ruše što ocenjuju kao „jos jedan tužan primer uništavanja kulturnog i urbanog identiteta Beograda”.

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić ističe da je stav Komisije za planove da se sačuva ambijentalna celina preko puta parka Manjež što, kako je objasnio, znači da će pomenuti objekti u velikoj meri biti sačuvani tako što će biti integrisani u buduće arhitektonsko rešenje.

„Zajedno sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Beograda smo se dogovorili da sačuvamo ovaj ambijent tako što ćemo dozvoliti da deo objekata bude integirisan sa novom arhitekturom, a recimo objekat u kojem je restoran Manjež ostaje takav kakav jeste, u potpunosti će biti sačuvan“, rekao je Stojčić.

Kao primer načina na koji je sačuva ambijentalna celina naveo je i zgradu bivše američke ambasade u Ulici kneza Miloša gde je, kako kaže, veoma uspešno izvedena intervencija u prostoru u smislu da predstavlja spoj savremene arhitekture i tradicionalnog kulturnog nasleđa, te dodaje da je ideja da se slično uradi i na prostoru između Trga Slavija i parka Manjež.

Istakao je da je suština da Komisija za planove potvrđuje idejno rešenje tako da investitor ne može sam da odlučuje kako će taj prostor izgledati već će postojati još jedan stepen kontrole kojim će, dodao je, biti utvrđeno kako je sačuvana ambijentalna celina i koji su elementi integrisani u taj prostor kako bi svi bili zadovoljni.

Stojčić napomoinje da u prethodnom periodu nije bilo slučajeva rušenja objekata koji su pod zaštitom zbog izgradnje novih i podsetio da to po zakonu nije ni dozvoljeno.

“U poslednjih 20 godina ne znam da je ijedan objekat koji je pod zaštitom porušen. Bilo je nekoliko slučajeva rušenja objekata koji nije trebalo da budu porušeni. U pitanju su objekti koji nisu pod zaštitom, a trebalo je da postanu i upravo će to biti rešeno preostalim odlukama o zaštiti kulturno-istorijskih celina koje su u fazi usvajanja“, rekao je Stojčić.

U ŽSK Beograda kažu da je procena vrednosti svakog objekta i mere njegove zaštite, bilo da je u pitanju pojedinačno kulturno dobro ili objekat koji ima zaštitu u okviru prostorno kulturno-istorijske celine, rezultat veoma obimnog istraživačkog procesa koji podrazumeva rad na terenu, istraživanje u arhivima, evidentiranje i ažuriranje stanja i promena na terenu. . .

Tek kada se utvrdi da objekat ili celina ima spomeničku vrednost pristupa se izradi Predloga utrđivanja za kulturno dobro, navode i dodaju da Zavod radi predlog odluke koji potom šalje na odlučivanje u Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, dok konačnu odluku donosi Vlada Srbije, posle svih pribavljenih saglasnosti od strane Ministarstva kulture.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar