U trendu

Mediji: Mirovnjaci Vojske Srbije ponovo na Sinaju

Deset pripadnika Vojske Srbije (VS) od januara 2022. godine otići će na Sinaj u sastav misije pod nazivom Medjunarodne snage i posmatrači, a tamo će biti pridruženi američkom kontigentu, koji je najbrojniji i ima vodeću ulogu u toj misiji.

Kako piše portal Balkanska bezbednosna mreža, pozivajući se na svoja saznanja, ta misija ima 1.154 pripadnika iz 13 zemalja a Srbija će biti četrnaesti učesnik.

Vojska Srbije će na Sinaj poslati inžinjerijsko odeljenje koje će imati jednog oficira na dužnosti komandira, podoficira zamenika komandira i šest profesionalnih vojnika inžinjeraca.

„Biće poslato dva vozača bagera i po jedan vozač dozera, utovarivača, grejdera i valjka. Za dve pozicije gradjevinaca predvidjeno je da osim profesionalnih vojnika mogu da se u misiju pošalju civilni vojni nameštenici“, dodaje se.

Po praksi koja je uobičajena u medjunarodnim misijama mandat jedinice biće šest meseci i zatim se vraća kući, a u misiju dolazi sledeća rotacija.

„Vašington je dugoročno planirao da se inžinjerija VS angažuje na zajedničkoj misiji. Zato su donirali gradjevinske mašine i pružili podršku u obuci jedne čete opšte namene iz 310. inžinjerijskog bataljona iz Prokuplja. Američki 15. inžinjerijski bataljon, koji je razmešten u Nemačkoj kao deo Evropske komande oružanih snaga SAD, imao je niz obuka sa kolegama iz 310. bataljona i direktno preobuku za doniranih pet inžinjerijskih mašina i dva samoistovarivača“, piše u tekstu.

Portal navodi da su donirana vozila vredna nešto manje od 1,7 miliona dolara, dok je za obuku, rezervne delove i dostavu tehnike potrošeno 521.490 dolara. Zatim, 2020. dogovoreno je za inžinjeriju još vozila sa rezervnim delovima i sistem za prečišćavanje vode i razna druga sredstva za 2,2 miliona dolara.

Četa iz Prokuplja prošla je od 2016. do 2019. godine kroz proceduru provere obuke i gotovosti za deklarisane jedinice za NATO vodjene operacije.

„Prema toj proceduri, svake od četiri godine četa je savladala jednu ‘prepreku’ u ocenjivanju. U prve dve godine provereno je da li ima obuku, kadrove, strukturu i tehniku po NATO listi zadataka. Prvo se provodi samoocenjivanje, zatim sledeće godine dolaze NATO evaluatori da utvrde ocenu jedinice. Sledeći deo ciklusa je ocenjivanje borbene gotovosti po NATO metodama, a konačno, nakon četiri godine, jedinica dobija sertifikat koji ima rok trajanja od tri godine“, dodaje se.

Portal dodaje da se Sinajsko poluostro u kolektivnom pamćenju simbol mirovnih misija zbog značajnog prisustva jugoslovenskih „plavih šlemova“ na zadacima od 1956. do 1967. godine.

„To je ostala najveća pojedinačna misija u domaćoj vojnoj istoriji jer je kroz 22 rotacije prošlo 14.265 pripadnika JNA“, navodi se u tekstu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar