U trendu

Milionska šteta: Iz ambasada nestalo više od 140 vrednih umetničkih dela

Iz ambasada, konzulata i rezidencija bivše Jugoslavije nestalo je više od 140 vrednih umetničkih dela. Gde su završila, zasada je nepoznato, ali zato će država Srbija odgovor o njihovom nestanku zatražiti preko Interpola.

Ovo, za „Novosti“, kaže Veljko Odalović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova i srpski predstavnik u Mešovitoj komisiji za sukcesiju. On je uveren da se deo ove bogate umetničke baštine, koju su najvećim delom stvorili srpski slikari, ne nalazi na teritoriji naše države, već da su slike „razvučene“ negde po svetu.

– Zato i insistiramo da se u ovu akciju uključi Međunarodna kriminalistička policijska organizacija – kaže Odalović.

Najviše dela, četrdesetak, nedostaje u Rimu. To su, uglavnom, grafike slovenačkog umetnika Božidara Jakca, najpoznatijeg Titovog portretiste. Od dela naših umetnika u ambasadi u Rimu nedostaje „Devojka sa pticom“ Miodraga B. Protića. Nekih umetničkih dela nema u Vašingtonu, Hagu, Stokholmu, Cirihu, Meksiku, Ankari, Beču i Oslu. Među tim slikama su i „Ulica“ Ljubice Cuce Sokić i „Pariz“ Peđe Milosavljevića, koje su bile u ambasadi u Oslu, kao i tri dela Stojana Aralice iz našeg diplomatskog predstavništva u Stokholmu.

– MSP je napravio kampanju da se registruju sva umetnička dela – svojevremeno nam je objasnio istoričar umetnosti Stanislav Staša Živković, naš predstavnik u ekspertskom timu koji je zadužen za sukcesiju kulturnih dobara. – Dobijeni materijal upoređivali smo sa prethodnim spiskovima i utvrdili da se ne poklapaju. Neke slike su šetale od ambasade do ambasade. Naročito su u arapskim zemljama, neposredno pred početak ratnih sukoba na tim prostorima, umetnička dobra, zbog bezbednosti, prebacivana iz jednog u drugo diplomatsko predstavništvo. Za sva dela koja nedostaju traženo je pismeno objašnjenje. Na svaki zahtev je odgovoreno, a objašnjenja su različita. Kako je komisija radila sa reprodukcijama, niko od nas ne može sa sigurnošću da kaže da su sve slike originali. Možda bismo pronašli neki falsifikat, ako bismo uradili pravu ekspertizu.

Podsetimo, tokom procesa sukcesije, u nekoliko navrata, deljeno je zatečeno blago iz diplomatskih predstavništava, a najvredniji deo kolača pripao je našoj zemlji. Do 2017. raspoređeno je ukupno 1.416 umetničkih dela, a naša zemlja je, po „nacionalnom ključu“, dobila 791, Hrvatskoj je pripalo 325, Sloveniji 194, Makedoniji 59, a Bosni i Hercegovini 47 umetnina. Dragocenost ove kolekcije je u tome što je najveći broj slika gotovo potpuno nepoznat javnosti, jer su pravo iz umetničkih ateljea odlazile u ambasade.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike