Ovaj zanat donosi 1000 evra mesečno u Srbiji a potpuno zapostavljen

I naredna školska godina će početi bez mogućnosti za školovanje majstora za liftove. Novi majstori i dalje će zanat učiti od starih, onih koji su iz školskih klupa izašli pre više od dve decenije.

Nadležni kažu da u gradu ima više od hiljadu liftova za koje se ne zna ko ih održava.

Pre više od dvadeset godina iz školskih klupa izašla je poslednja generacija montera liftova i servisera. Tako je Darko, kao i mnogi drugi koji se ovim poslom bave, zanat učio od starijih majstora. A posao nije lak.

– Mora čovek da bude sposoban da radi, da se ne plaši visine, tu postoje razni pokretni delovi kojih se treba čuvati, ali kad stekne neko iskustvo, zna kako da se ponaša, kako da priđe, kako da uđe. Lift je jedna naprava bezbedna za korisnike a za servisere može da bude opasna, ali ako su dovoljno pažljivi mogu da sačuvaju sebe, stalno moraju da su na oprezu – navodi Darko Denčić, vlasnik i serviser u firmi za popravku liftova.

Predlog – dualno obrazovanje

U Privrednoj komori Srbije osnovan je Savet za liftove. Zbog opasnosti koje ovaj posao nosi, nije dozvoljeno da se školuju mlađi od 18 godina. Ideja je da se omogući doškolovanje. Neformalno dualno obrazovanje trajalo bi godinu dana, a oni koji završe obuku, dobijali bi peti stepen stručne spreme.

Često se ostaje posle radnog vremena, radi se vikendom, lift ne bira kada će stati.

– Kad pomogne tim ljudima koji ostanu zaglavljeni u liftu, čovek praktično dobije neku moralnu nadoknadu kad pomogne svim tim ljudima. S obzirom da je velika nestašica radne snage tu ima prostora da se zaradi, mora čovek da radi naporno, ali može i da zaradi dobro od tog posla – dodaje Denčić.

Ako je majstor dobar, i više od 100.000 Ali kako doći do kvalitetnih servisera i montera? Ne predstavljaju problem samo stari liftovi, kojih je u Beogradu oko 7.000 hiljada.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.