RGZ: Pet mililiona nelegalnih objekata u Srbiji

BEOGRAD – U Srbiji ima pet miliona nelegalnih objekata, pokazuju najnovije procene Republičkog geodetskog zavoda (RGZ).

„Do sada se verovalo da je broj bespravno izgrađenih objekata oko milion i po, a RGZ, zahvaljujući satelitskom snimku Srbije, radi na formiranju registra bespravno izgrađenih objekata i već sada možemo da kažemo da će taj broj biti oko pet miliona. U pitanju je ogroman mrtav kapital na koji ne može da se podigne hipoteka niti može da se uloži u startap biznise i slično“, objasnio je direktor zavoda Borko Drašković za RTS.

Kako se precizira na sajtu RGZ, sistem satelitskih snimaka uveden je prevashodno radi realizacije projekta Masovne procene vrednosti nepokretnosti, ali se koristi i u postupku ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata.

„Na osnovu obrađenih podataka za 60 odsto teritorije, utvrđen je trend po kome je broj objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti ili su znatno izmenjeni u odnosu na upisane približno jednak broju objekata koji su upisani u katastar nepokretnosti“, navodi se na sajtu.

Kako dodaje RGZ, imajući u vidu navedeno i činjenicu da je trenutno u katastru nepokretnosti upisano približno 4,75 miliona objekata, dolazi se do zaključka da postoji oko pet miliona objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti, čak i pod pretpostavkom da 10 odsto objekata evidentiranih u Registru objekata ne bude predmet upisa u katastar nepokretnosti.

U RGZ ističu da je, na osnovu do sada obrađenih statističkih podataka, najviše objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti na području opštine Čacak, prenosi Blic.

„Sličan trend imaju i opštine Kraljevo, Subotica, Valjevo, Šabac, Zrenjanin i Loznica. Interesantno je da za beogradske opštine Stari grad i Vračar statistika ne pokazuje isti trend, u tim opštinama je veoma mali broj objekata koji nisu upisani u katastar nepokretnosti“, navode u RGZ.

Upitan kako gleda na nove podatke do kojih je Zavod došao, specijalni savetnik u Privrednoj komori Srbije Aca Popović napominje da brojku treba uzeti s rezervom.

„U statistickim bazama umeju da se nadu duplirani slučajevi, ima tu i različitih dogradnji i sitnih intervencija… Trebalo bi napraviti detaljan uvid u dokumentaciju da bi se preciznije znalo o čemu govorimo“, upozorava Popović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.