U trendu

Serija zemljotresa pogodila Srbiju i region, ima li razloga za paniku?

Serija zemljotresa koji su se u poslednjih nedelju dana osetili u Srbiji i regionu, ponovo je zatalasala javnost. Iako, srećom, nisu bili razorni, prošli su bez žrtava i materijalnih oštećenja, žitelji naše zemlje, ali i Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Grčke strahuju od jačeg podrhtavanja tla. Stručnjaci, međutim, tvrde da razloga za paniku nema, a da su prethodni zemljotresi deo uobičajene seizmičke aktivnosti.

Prema podacima Republičkog seizmološkog zavoda, potresi i Srbiji prethodnih nekoliko dana nisu bili jači od 1,7 stepeni Rihterove skale. Većina stanovnika nije ih ni osetila, ali su se potresi u nedelju ujutru u Tuzli, jačine 4,5 stepeni, i u Crnoj Gori od četiri stepena, osetili od Novog Sada do Priboja.

– Ne treba očekivati nikakav veliki zemljotres kao posledicu ovih proteklih dana – kaže Branko Dragičević iz Republičkog seizmološkog zavoda. – Godišnje se u Srbiji dogodi u proseku 1.500 „lakših“ potresa, a one ispod magnitude od 2,3 jedinice po Rihteru naša čula ne mogu da registruju. Baš takvi su se dogodili minulih dana u našoj zemlji i potpuno su uobičajene sezimološke aktivnosti.

Po rečima sagovornika „Novosti“, ne može da se predvidi vreme kada će se dogoditi zemljotres, ali se na prostoru Srbije ne očekuju zemljotresi jači od šest stepeni Rihterove skale, jer su se zemljotresi te jačine već dešavali. Seizmolozi, međutim, imaju svoje mape opasnosti i procenu ugroženosti. One služe da objekti, koji se na tom području grade, izgrade tako da izdrže udar za koje prethodna iskustva sugerišu verovatnoću da će se ponovo dogoditi.

Na spisku žarišnih zona sa najviše energetskog potencijala su Svilajnac, Rudnik, Kopaonik, Mionica, Vranje, Jagodina, Vitina, Trstenik.

Da poslednji potresi na Balkanu ne najavljuju veliku opasnost, veruje i dr Dragan Milovanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

– Zemljotresi o kojima se ovih dana govori, po svemu sudeći su „posledica“ smirivanja tla nakon velike erupcije vulkana Stromboli u Italiji, početkom jula – kaže dr Milovanović. – Ovim potresima planeta je zapravo „odahnula“ posle aktivnosti ovog vulkana. Inače, mi se nalazimo u graničnom području aktivnosti Zemlje koje podrazumevaju podvlačenje afričke pod evropsku ploču. Iz toga proizlaze dva kraka seizmičkih aktivnosti. Jedan ide od Italije, preko Banjaluke, prema Zlatiboru i dalje Grčkoj i Turskoj. Drugi kreće iz Rumunije, preko Beograda, Rudnika, Kopaonika i Kraljeva, takođe prema Grčkoj i Turskoj. Oba kraka prelaze preko naše zemlje i potresi se svakako očekuju. Slabiji ili jači.

Dosadašnji podaci seizmologa pokazuju da su u Srbiji najjači zemljotresi bili do šest stepeni Rihterove skale. U poslednjih stotinak godina dogodilo se oko 40 zemljotresa jačih od pet rihtera. Najjači je bio u Lazarevcu 1922. godine – 5,9. U Mionici je 1998. godine izmereno 5,6 stepeni, dok je 2010. godine jak zemljotres pogodio Kraljevo, kada je magnituda bila 5,4 jedinice po Rihteru.

(Novosti)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike