Srbija za deceniju izgubi čitav jedan grad zbog – vazduha

Balkan diše najzagađeniji vazduh u Evropi, a u Srbiji zbog toga godišnje prerano umre gotovo 4.000 stanovnika, pa za deceniju izgubi čitav jedan grad zbog smoga.

Gotovo sa nevericom javnost je nedavno primila podatak da je u jednom trenutku Beograd bio najzagađeniji grad na svetu. Koliko god stručnjaci objašnjavali da je reč o trenutnom stanju prouzrokovanom atmosferskim prilikama, a ne povećanoj emisiji zagađujućih čestica, sve češće slične informacije izazvale su zabrinutost ljudi.

Kada se, međutim, ima u vidu da su najnoviji podaci u stvari stari trend o kome je javnost malo bila obaveštena, ta zabrinutost je sasvim opravdana.

Najgore na Balkanu, Srbija za deceniju izgubi čitav grad zbog smoga

Pozivajući se na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Sputnjik je još pre dve godine pisao o tome da 92 odsto svetskog stanovništva živi u područjima sa višim nivoom zagađenja vazduha od preporučenog ograničenja od deset mikrograma štetnih čestica po kubnom metru. Zbog toga je godišnje prerano umrlo sedam miliona ljudi.

Tada je među deset gradova sa najzagađenijim vazduhom u Evropi, bilo čak šest sa Balkana. I to je bio samo nastavak kretanja koja traju duže vreme, po kome najzagađeniji vazduh na planeti diše stanovništvo istočnog Mediterana, jugoistočne Azije i zapadnog Pacifika.

Situacija je danas gotovo nepromenjena i u svetu i na Balkanu.

Prema podacima Alijanse za zdravlje i životnu sredinu (HEAL), sa sedištem u Briselu, od posledica udisanja nezdravog vazduha u Srbiji godišnje umre oko 4.000 ljudi, napominje savetnica za zdravlje i energiju za Balkan u toj alijansi, Vlatka Matković Puljić.

Zbog zagađenosti vazduha i tužbe protiv država

Ona za Sputnjik napominje da u EU i zemljama Zapadnog Balkana postoje određeni limiti koji bi trebalo da budu dostignuti u odnosu na zagađenje vazduha i da oni obično premašuju ono što SZO predlaže.

„Na Balkanu je zagađenje vazduha veliki problem, mnogo veći nego u EU, i mi pokušavamo na to da ukažemo već godinama, mada i u EU postoje prekršaji kada je u pitanju zagađenje vazduha. Evropska komisija je u prethodne dve godine čak 12 zemalja tužila zbog toga. Na Balkanu se, nažalost, malo mera sprovodi radi poboljšanja kvaliteta vazduha“, napominje Matković Puljićeva.

Zemlje Balkana drže i neslavni rekord kada je u pitanju broj smrtnih slučajeva prouzrokovanih zagađenjem vazduha, bilo da su članice EU ili ne.

„Po mortalitetu, na evropskom kontinentu najzagađenija država je Severna Makedonija, sa 82 umrlih na 100.000 stanovnika. Sledeća je BiH, a potom Srbija sa 62 osobe na 100.000 stanovnika. Kada se izračuna u odnosu na ukupan broj stanovnika, u Srbiji je to oko 4.000 onih koji u godini prerano umiru samo zbog zagađenja vazduha, udisanja čestica koje utiču na kardiovaskularni sistem, na respiratorni sistem“, objasnila je sagovornica Sputnjika.

Po zagađenosti vazduha u Evropskoj uniji prednjači Bugarska, gde je mortalitet gotovo kao u Srbiji, 61,8 umrlih na 100.000 stanovnika. Slede je Letonija, Mađarska, Poljska, Hrvatska, ali ni velike zemlje poput Francuske i Nemačke nisu imune na te probleme.

Termoelektrane najveći problem

Matković Puljićeva ukazuje na to da su, prema takozvanom emisionom inventaru koji predstavlja inventar nacionalnih emisija, termoelektrane najveći zagađivači kada su u pitanju sumpor-dioksid i takozvane PM čestice, koje su i najopasnije jer su golim okom nevidljive, a udisanjem dopiru u plućne alveole.

Pored termoelektrana tu su i izduvni gasovi u saobraćaju i kućna ložišta na drva i ugalj.

Ona podseća da je trebalo da na Balkanu od 2018. godine termoelektrane na ugalj počnu smanjivanje emisija zagađujućih materija. To se, međutim, nije dogodilo. Pravna regulativa postoji, međunarodni dogovori postoje, države su potpisale da će to primeniti, ali ništa se, kaže, tu ne događa.

Ilustrujući veličinu problema, ona je ukazala na zastarelost tehnologije balkanskih termoelektrana.

„Na Zapadnom Balkanu postoji 16 zastarelih termoelektrana na ugalj. U isto vreme, u EU postoji 250 termoelektrana na ugalj i tih 16 podjednako zagađuje vazduh kao i ovih 250, iako, naravno, proizvode manje gigavat-časova električne energije. Filteri ne postoje ili ako postoje, retko se uključuju zbog efikasnosti termoelektrana“.

Koliko je to problem po javno zdravlje, objasnila je ciframa.

„Mi smo ove godine izračunali da tih 16 termoelektrana samo u jednoj godini izazove oko 8.000 slučajeva bronhitisa kod dece, oko 3.000 slučajeva preuranjene smrti, a sve je to kada se obračuna u novcu ’teško‘ 11 milijardi evra. Ako računate da jedan filter košta oko 200.000 evra, onda je računica prilično jednostavna“, kaže savetnica za zdravlje i energiju za Balkan.

Matković Puljićeva smatra da bi u ovakvoj situaciji prelazak na gasnu energiju mogao da bude prelazno rešenje, a da je budućnost u svetu u održivoj, zelenoj energiji. A Balkan je, kaže sagovornica Sputnjika, prepoznat baš kao region sa velikim potencijalom za korišćene sunčeve energije i energije vetra.

(Sputnjik)

Napišite komentar