100 dana Trampa – izvršna naređenja, napadi i golf

Predsednik SAD Donald Tramp za prvih 100 dana predsedništva potpisao je 30 izvršnih naređenja, 20 ukaza, 28 predsedničkih memoranduma i 28 zakona.

Kako navodi Si-En-En, Tramp je mnoga izvršna naređenja i zakone potpisao kako bi poništio regulaciju administracije bivšeg predsednika SAD Baraka Obame.

Pravosuđe je osujetilo njegova dva pokušaja da uvede zabranu ulaska građanima zemalja sa muslimanskom većinom.

U svojih prvih 100 dana, Tramp se oslanjao na izvršna naređenja kako bi nakupio „predsedničke pobede“, ali kao kandidat tokom kampanje, kritikovao je Obamino korišćenje izvršnih naređenja, navodi CNN.

Tramp se sastajao licem u lice sa bitnim saveznicima SAD kao što su lideri Japana i Nemačke, kao i sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, liderom nacije koju je čitavu kampanju kritikovao, piše CNN.

On je telefonom razgovarao sa više najuticajnijih svetskih lidera među kojima su predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, nemačka kancelarka Angela Merkel, premijer Japana Šinzo Abe i drugi.

Tramp je, međutim i 14 vikenda proveo u svom golf klubu u Mar a Lagu na Floridi, koji je nazvan „južna Bela kuća“. Išao je da igra golf 19 puta, uprkos tome što je kritikovao Obamu da prestaje sa radom kako bi igrao golf. Za sada nije imao zvanične posete van SAD, navodi CNN.

Što se tiče raznovrsnosti kabineta, kako piše CNN, uglavnom se sastoji od belaca i muškaraca, mnogi od kojih su bivši generali. Ambasadorka SAD pri Ujedinjenim nacijama Niki Hejli, administratorka za mala poslovanja Linda Mekmejhon, sekretarka za transport Elejn Čao, sekretar za stambenu izgradnju i urbani razvoj Ben Karson, sekretar za rad Aleks Akosta i sekretarka za obrazovanje Betsi DeVos odstupaju od uobičajenih izbora Donalda Trampa.

Nezaposlenost nastavlja da se smanjuje pod Trampovom administracijom, iako je Bela kuća uzela kredite kako bi otvorila nova radna mesta, navodi BBC.

Berza je dostigla najviši nivo nakon pobede Trampa na predsedničkim izborima 2016. godine i nastavila je trend rasta od tada, postigavši rekord.

Jedna od glavnih tema Trampove kampanje bila je ilegalna imigracija, a podaci pokazuju da su hapšenja na granicama porasla u prvim nedeljama Trampovog predsedništva. Podaci koje je objavio CNN pokazuju da je u periodu od februara do marta 2016. godine, preko 80.000 migranata uhapšeno ili vraćeno za jugoistočne granice SAD, dok isti period 2017. godine pokazuje preko 50 odsto manje takvih slučajeva, kojih je tada zabeleženo oko 40.000.

Eksperti objašnjavaju tu pojavu Trampovog agresivnom imigracionom politikom.

Tramp je popunio slobodno mesto u Vrhovnom sudu, koje je nastalo nakon smrti sudije Antonina Skalije, a za tu poziciju nominovao je Nila Gorsuča, kojeg je Senat i potvrdio. Obama je želeo da tu poziciju dodeli sudiji Meriku Garlandu, međutim, republikanski senatori rekli su da neće prihvatati nominacije dok se ne završe predsednički izbori 2016. godine.

Tramp je izneo plan o reorganizaciji federalne vlade. Stoga je 23. januara naredio prekid federalnog zaposlenju, i pozvao na smanjenje veličine vlade.

On je izneo predlog o velikom smanjenju troškova u nevojnim i neimigracionim bezbednosnim službama 16. matra 2017. godine.

Nakon toga, 12. aprila, ukinut je prekid o zapošljavanju u federalnoj vladi, a na početku 2018. godine očekuje se plan o reformi čitave vlade.

Tramp je odobrio dva veoma kontroverzna projekta o cevovodima, Kiston iks-el i Dakota akses, što je Obama čitav svoj mandat usporavao, navodi CNN.

Povukao se iz Transpacifičkog partnerstva (TPP), rekavši da je štetna po ekonomiju SAD, dok se Obama jako zalagao za tu inicijativu. Bruto domaći proizvodi (BDP) okupljenih zemalja u TPP-u zbirno iznose 27,887 hiljada milijardi dolara, među kojima je najveći BDP SAD sa 18,036 hiljada milijardi dolara, prema podacima ČN-a i Svetske banke.

Tokom prvih 100 dana Trampovog predsedništva, povećao se broj udara u Jemenu. U januaru, Tramp je odobrio raciju u Jemenu, prilikom koje je poginuo pripadnik Mornaričkih foka (US Navy SEAL) i tri lidera Al-Kaide.

Od kraja februara, SAD su intenzivirale vazdušne udare na Al-Kaidu u Jemenu.

Centralna komanda SAD saopštila je 24. aprila da su snage SAD sprovele „više od 80 preciznih udara“ protiv Al-Kaide od 28. februara.

Tramp je takođe odobrio lansiranje 59 krstarećih raketa na vazduhoplovnu bazu Šajrat u Siriji, nakon sumnji da je predsednik te zemlje Bašar Al-Asad koristio hemijsko oružje u napadu na grad Idlib na severu Sirije, prilikom kojeg je poginulo mnogo civila, među kojima i bebe, navodi CNN.

SAD su u aprilu prvi put u borbi iskoristile bombu razvijenu 2003. godine, GBU-43, poznatu kao „majka svih bombi“, prilikom napada na pećine na istoku Avganistana, koje koriste pripadnici Islamske države.

U međuvremenu, operacija „Nepokolebiva rešenost“, tj. koalicija predvođena SAD u cilju poraza Islamske države u Siriji i Iraku nastavila je svoje napade na obe navedene zemlje.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.