Antirusko raspoloženje raste u Nemačkoj usred ukrajinske krize

Beta 19. maj 2022. 15:05

„Naravno da sam zabrinuta da bi mi se nešto loše moglo dogoditi“, rekla je za Sinhuu Nina, koja je iz Rusije a radi u Nemačkoj. Krajem aprila, u berlinskom Treptauer parku Nina je bila ogorčena na pitanje da li je od izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba bila svedok ili je čula za antiruske incidente o kojima je objavljivano u nemačkoj štampi, na televiziji i na internetu.

„Ali verujem da obični ljudi ovde nemaju zlu nameru. Postoji mržnja ili diskriminacija jer je neko time manipulisao“, dodala je ona.

Treptauer park, koji se nalazi jugoistočno od centralnog Berlina, popularno je mesto među lokalnim stanovništvom. Na njegovom ogromnom otvorenom prostoru nalazi se i najveći sovjetski ratni spomenik u Nemačkoj, podignut 1949. u znak sećanja na sovjetske vojnike koji su poginuli u bici za Berlin tokom Drugog svetskog rata.

Ovog aprila, međutim, nepoznati vandali su dva puta oskrnavili kultni spomenik uvredljivim sloganima, a crvena slova su još blago vidljiva posle pokušaja da se uklone.

Kao odgovor, policija je podigla sigurnosnu ogradu oko tog mesta a policajci redovno patroliraju okolinom. Policija je saopštila i da je postavljeno nekoliko reflektora radi obezbeđivanja noću.

Takođe, krajem aprila, proruski marš je trebalo da prođe pored spomenika, ali je otkazan u poslednjem trenutku, dok su nekoliko kilometara dalje, na berlinskom gradskom trgu Aleksander plac, održane proukrajinske demonstracije. Demonstranti su tamo mahali ukrajinskim zastavama i skandirali parole osuđujući Rusiju.

Kada je prolaznica – Nadežda, inženjerski konsultant iz Rusije – uzviknula „za Rusiju““, odmah je dočekao hor zvižduka.

„Udata sam za Nemca“, rekla je ona za Sinhuu. „Naša ćerka je Nemica i Ruskinja. Prošlog meseca je zapaljena škola ruskog jezika u zajednici u kojoj živimo. Ćerka nam je još mlada. Kako da živim sa takvom pretnjom?“, upitala je.

Međunarodna škola Lomonosov, koju je Nadežda spomenula, nalazi se u okrugu koji je uglavnom naseljen Rusima u istočnom delu Berlina. Jedne martovske noći, molotovljevim koktelom je gađan ulazni deo školske sportske sale.

„Ovaj očigledno politički motivisan čin protiv dece je odvratan i zabrinjavajući“, navodi se u saopštenju lokalnih vlasti. „Ne smemo dozvoliti da ratna mržnja … bude uperena protiv ljudi stvarnog ili pretpostavljenog ruskog porekla”, dodaje se.

Prema podacima nemačkog Saveznog zavoda za statistiku, trenutno u Nemačkoj živi oko 235.000 ruskih državljana. Imigracioni stručnjaci procenjuju da u Nemačkoju živi oko 2,2 miliona ljudi kojima je maternji jezik ruski ili tečno govore taj jezik.

Holger Minh, šef nemačke Federalne kriminalističke policije, rekao je novinarima sredinom aprila da je, prema njihovim podacima bilo oko 200 incidenata nedeljno širom Nemačke. Ti incidenti uglavnom uključuju pretnje, uvrede i materijalnu štetu i „uglavnom su usmereni protiv pripadnika nemačkog društva ruskog porekla, ali i protiv onih ukrajinskog porekla“, naveo je Minh.

Klaudije, menadžer restorana koji služi ruske specijalitete u centralnom berlinskom okrugu Mite, nedavno se požalio lokalnim medijima da je njegov bar morao da trpi neprijateljsko ponašanje, poput pretećih ili uvredljivih telefonski poziva ili uvredljive onlajn kritike.

„Mi sami nemamo nikakve veze sa ratom. Mi smo protiv rata“, rekao je Klaudije koji među osobljem ima u i ljude ukrajinskog porekla.

Sve veće tenzije između proruskog i proukrajinskog segmenta javnosti prelile su se čak i u sferu kulture i umetnosti. Dok se s glavnih muzeja, koncertnih dvorana, biblioteka i galerija u Berlinu vijori ukrajinska zastava, širom Nemačke se otkazuje sve više nastupa i izložbi ruskih pevača, izvođača i likovnih umetnika.

Početkom marta, renomirani ruski dirigent Valerij Gergijev smenjen je sa funkcije glavnog dirigenta Minhenske filharmonije pošto se nije jasno izjasnio o „distanciranju od brutalnog rata“ pre ultimatuma opštinskih vlasti u Minhenu.

„Čak su i deca ruskog porekla u nemačkim školama morala da služe kao jeftina sredstva za rusofobiju“, rekao je Bernd Šmit, menadžer berlinskog istorijskog pozorišta Fridrihštat Palast, u nedavnom kulturnom komentaru. „Čak su i preminuli (ruski) književnici i kompozitori morali da padaju”, dodao je.

Stojeći ispred Brandenburške kapije, oko koje su smeštene ambasade SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Rusije, Kornelija, penzionisana žiteljka Berlina sa antiratnim transparentom rekla je za Sinhuu: „Ja sam protiv svih ratova i svake mržnje … Ali mislim da posebno mi Nemci treba da jasno razmislimo o tome ko je zaista izazvao rat i ko sada plaća za to?“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.