U trendu

Bil Gejts za Glas Amerike: Izazov je kad su problemi daleko

VAŠINGTON – Uslovi života su se značajno poboljšali od 2000. godine, čak i za najsiromašnije stanovnike sveta, ali milijarde su i dalje žrtve velike nejednakosti, zaključak je trećeg godišnjeg izveštaja Fondacije Bila i Melinde Gejts.

U izveštaju se procenjuje koliko su zemlje sveta napredovale ka ostvarenju Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija, a reč je o 17 mera za koje je većina članica UN obecala da ce ih ostvariti do 2030.

Fondacija Bila i Melinde Gejts objavila je izveštaj uoči početka Generalne skupštine UN u Njujorku, u želji da svetske lidere podseti na napredak u borbi protiv siromaštva i bolesti, ali i na oblasti gde su statistike i dalje alarmantne.
Filantrop i osnivač Majkrosofta kaže za Glas Amerike da se, uprkos uspesima, neki ciljevi ne ostvaruju dovoljno brzo.

„Koliko god da smo napredovali, u mnogim zemljama i dalje više od 10 odsto dece umre pre pete godine, u bogatim zemljama je to manje od jednog procenta. Ideja da u bilo kom delu sveta ta stopa iznosi 10, skoro 15 odsto je nedopustiva i trebalo bi da nas snažno motiviše da radimo još više i bolje“, kaže Bil Gejts (63).

Od svog nastanka 2000. godine, Fondacija Bila i Melinda Gejts uložila je milijarde u poboljšanu vakcinaciju i ishranu, borbu protiv malarije i drugih bolesti, izgradnju inovativnih toaleta i stvaranje dobrih baza podataka da bi se identifikovali problemi. Gejts naglašava da je napredak u globalnom zdravstvu bolji nego što je Fondacija očekivala, ali da ima još dosta izazova.

„Još nismo završili sa dečijom paralizom, a kada nju iskorenimo, moraćemo da se pozabavimo malarijom. Broj smrtnih slučajeva od malarije je opao, ali i dalje 400.000 dece, posebno u Africi, umire od nje svakog dana. Nemamo mnogo sredstava. Nadao sam se da ćemo do sada imati vakcinu protiv HIV-a. Imaćemo je… mislim u narednih deset godina, ali to je trajalo duže nego što smo ocekivali“, kazao je Gejts.

U izveštaju se ostvarenje ciljeva, posebno u zdravstvu i obrazovanju, posmatra kroz prizmu geografije i pola. Velika stopa smrtnosti i niski nivoi obrazovanja i dalje postoje u africkom regionu Sahel, kao i delovima Pakistana, Avganistana i severne Indije. Devojčice dobijaju manje formalnog obrazovanja od dečaka i manje prilika za zapošljavanje.

Gejts kaže da vlade imaju primarnu ulogu u rešavanju svetskih problema u zdravstvu i obrazovanju, ali da je neophodno mobilisati novu generaciju mladih aktivista i inovatora, da bi se vladama i pojedincima skretala pažnja na tuđa stradanja, ponekad daleko od njih.

„Mislim da je svima stalo do drugih ljudi. Da su ti problemi u vašem komšiluku, da tokom šetnje vidite dete sa groznicom, ili dete koje gladuje ili ne može da ide u školu – rekli biste – to su moji susedi, vidim šta se dešava. I na tom direktnom nivou, bili biste emotivno angažovani i želeli da rešite problem. Izazov je kada su ti problemi daleko, jer retko ko ima priliku da vidi i potrebe na terenu i napredak. Što više ljudi ode u posetu tim zemljama tim bolje, jer retko ko se vrati, a da nije duboko potresen i da ne kaže – ovo mora da mi bude prioritet“, kaže Gejts.

(Tanjug)

Napišite komentar