najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

Celim svetom već vekovima vlada ovih 5 porodica (video)

Ako je verovati teorijama zavera, ove porodice već vekovima vladaju svetom.

Američku i svetsku politiku obeležilo je nekoliko „dinastija“, a ovo je pet najmoćnijih porodica koje, navodno, vladaju svetom.

5. Porodica Rotšild

Porodicu Rotšild duže vreme smatraju najbogatijom na svetu. Procenjuje se da su vlasnici 500 milijardi dolara vrednih stvari, a neke procene kažu da upravljaju sa 100 triliona dolara vrednim finansijama. Od šezdesetih godina osamnaestog veka, otkako je Majer Amšel Rotšild poslao svojih pet sinova u pet finansijskih centara, bili su na najvažnijim mestima svetskih finansija.

U 19. veku porodica Rotšild učvrstila je svoju poziciju globalne moći tako što su pružali finansijsku podršku monarhijama i vlastima na obe strane Napoleonovih ratova. Tadašnje novine opisale su ih kao „savetnike i finansijere kraljeva Evrope i republičkih šefova Amerike“. U današnje vreme pletu se teorije zavera koje kažu da Rotšildovi kontrolišu svet preko Centralne banke SAD. Teorije kažu da je njen osnivač Pol Varburg, zapravo agent porodice Rotšild.

4. Porodica Rokfeler

Porodično carstvo Rokfelerovih nastalo je tokom sedamdesetih godina 19. veka kad je Džon D. Rokfeler osnovao „Standard oil kompani“. Bila je to najveća naftna kompanija tog vremena, a sam Rokfeler bio je „težak“ oko 400 milijardi dolara čime je postao jedan od najbogatijih ljudi u svetskoj istoriji.

Američki predsednik Teodor Ruzvelt upozorio je da Rokfelera zanima stvaranje nevidljive vlasti. Od tada su Rokfeleri pomagali izgradnju sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku i osnovali konferenciju Bilderberg gde se najmoćniji ljudi sveta sastaju jednom godišnje.

Priča se da porodica Rokfeler danas nastavlja svoje tajno delovanje kroz upravljanje velikim naftnim kompanijama kao što su „Ekson Mobil“ i BP i bankama poput „Čejs Menhetn bank“.

3. Porodica Morgan

Porodica Morgan doživela je procvat kada je Džon Pirpont Morgan, zajedno sa Rotšildovima, pozajmio stotinjak tona zlata američkim vlastima tokom bankarske krize 1893. godine. Zato što je kontrolisao najveće zalihe zlata u SAD, Morgan je finansirao stvaranje najvećih američkih kompanija poput „Ej ti end ti“ i „Dženeral elektrika“.

Jedno kraće vreme je finansirao i istraživanja Nikole Tesle. Zbog velikih veza sa Ministarstvom finansija, pojavile su se teorije da su Morganovi naterali SAD na učešće u Prvom svetskom ratu kako bi zaštitili kredite izdane Rusiji i Francuskoj. Džon Pirpont Morgan Mlađi dao je Amerikancima zajam od 500 miliona dolara, a uzimao je i 1 odsto provizije za sve što su njegove kompanije prodavale američkoj vojsci.

Osim toga, kolaju glasine i da su Morganovi podstakli japanski napad na Perl Harbor tako što su obećali japanskim klanovima da će deliti zaradu od ratovanja. Danas Morganovi poseduju najveću porodičnu zalihu zlata koja je, navodno, tunelom povezana sa njujorškom podružnicom Centralne banke SAD.

2. Porodica Di Pont

Eleder di Pont bio je sin francuskog emigranta. Svoje bogatstvo stekao je nakon osnivanja barutane u Delaveru. Njegova porodica pustila je korenje u američkoj visokoj politici nakon što su, navodno, osigurali američku kupovinu teritorija Luizijane od Napoleona 1803. godine.

Do početka Prvog svetskog rata, kompanija Di Pont proizvodila je 40 odsto svetskog eksploziva, a tokom Drugog svetskog rata su učestvovali u projektu izgradnje američke nuklearne bombe. Neki veruju da je porodica Di Pont do te mere uticala na američke vlasti da je samo zbog njih došlo do zabrane korišćenja marihuane i proizvodnje industrijske konoplje, sve kako bi se zaštitila proizvodnja najlona, jednog od najbitnijih proizvoda kompanije Di Pont.

Danas je ta kompanija jedan od najvećih svetskih proizvođača genetski modifikovanog semena, preko „Pajonir Di Ponta“, i, navodno, stoje iza „trezora sudnjeg dana“ gde se čuvaju primerci semenki biljaka koje bi ljudska vrsta mogla ponovno da zaseje posle apokalipse.

1. Porodica Buš

Političku dinastiju Buš, koja je podarila dva američka predsednika, ustanovio je Preskot Šeldon Buš, rođen 1895. godine. On se prvi put susreo sa političkom elitom kad je kao student Jejla postao član društva „Lobanja i kosti“. Postoje glasine da je upravo Preskot stajao iza neuspešnog vojnog udara 1933. godine čiji je cilj bio svrgavanje američkog predsednika Frenklina Ruzvelta.

Tokom Drugog svetskog rata, Buš je bio šef „Junion benking korporejšen“, investicione banke koja je na kraju zaplenjena zbog dokazanih poslovnih veza sa nacističkom Nemačkom. Preskotov sin Džordž postao je američki predsednik krajem osamdesetih godina prošlog veka, a njegov unuk Džordž Mlađi u dva mandata sedeo je u Beloj kući. Obojica su započela sukobe sa Irakom u kojima su ogromne zarade ostvarile kompanije, kao što su „Halibarton“ i KBR, povezane s Buševima.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. goran manic

    Ma, neee… Svetom upravljaju porodice Idiotić i Kretenić. 1. Idiotiće je osnovao Izborko Idiotić. 2.Kretenići potiču od De Mo Kratića. Oni poseduju 90% svesti beslovesne ljudske mase. (Čak se pretpostavlja da imaju zajedničkog pretka Ovcića!) Beee…!

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike