Da li desničari profitiraju od priče o „korona diktaturi“?

BERLIN – Celokupna nemačka opozicija osim Zelenih iz različitih motiva glasala je protiv reforme Zakona o borbi protiv širenja zaraza, ali jedino bi za Alternativu za Nemačku (AfD) ovaj potez mogao da bude problematičan iz ugla političkog marketinga, piše Dojče vele.

„AfD temu korone nije tako dobro obradila kao što je to bio slučaj s temom migracije“, analizira Edgar Grande iz Naučnog centra za socijalna istraživanja u Berlinu. „Kada je 2015. i 2016. neko hteo stranku koja je protiv politike useljavanja, onda je tu bio AfD i niko drugi“, kaže Grande. Sa borbom protiv pandemije je drukčije.

Ulogu pobunjenika su u poslednje vreme u Bundestagu preuzeli pre svega Liberali (FDP). „Pretite deformisanjem naše parlamentarne demokratije“, rekao je predsednik FDP Kristijan Lindner u parlamentu, kritikujući što kod donošenja mera protiv korona-virusa parlament igra sporednu ulogu. FDP je time oduzeo Alternativi za Nemačku ekskluzivnu ulogu pobunjenika, ocenjuje DW.

Verovatno je to nateralo šefa poslaničke grupe AfD Aleksandera Gaulanda na još žešću retoriku – on je napao „korona-diktaturu“ vlasti. Koliko daleko ova retorika može da ide, pokazuje primer poslanika AfD Bernda Baumana koji je Vladine metode uporedio s onima kojima su nacionalsocijalisti 1933. došli na vlast.

Poređenje neke današnje stranke s NSDAP je na nemačkoj političkoj sceni do sada bilo tabu. Tokom rasprave u Bundestagu, prazna mesta u svom delu parlamenta AfD je popunio plakatima s naslovnicom Osnovnog zakona (ustava) koji je simbolično sahranjen.

Van parlamenta AfD pokušava da iskoristi masovne, i u poslednje vreme nasilne proteste protiv mera Vlade.

Ispitivanja pokazuju da je među biračima AfD-a natprosečno mnogo onih koji gaje simpatije prema tim demonstracijama. Kao što je to bio slučaj sa protestima protiv izbeglica i „islamizacije Zapada“, AfD gleda da profitira i od ovih protesta.

Ipak, popularnost desničara kontinuirano pada. U Bundestagu su najjača opoziciona stranka, a ankete su ih povremeno viđale i na 16 odsto podrške. Danas u anketama znaju da budu i jednocifreni.

S jedne strane, AfD nije do sada profitirala tokom pandemije. Sa druge strane, što je možda i važnije, stranka je žestoko podeljena na radikalno krilo i umereni deo.

Služba za zaštitu ustavnog poretka već je pod prismotru stavljala određene odbore AfD, a početkom decembra bi trebalo da odluči da li će cela stranka biti pod nadzorom. To znači da bi domaće obaveštajne službe smele da prisluškuju komunikaciju ili čak ubacuju špijune u stranku.

No pre toga mora biti dokazano da stranka deluje protiv ustavnog poretka Nemačke. Ukoliko potpadnu pod prismotru, to bi moglo da udalji umerene članove stranke od AfD. Jer, nikome nije prijatno da bude prisluškivan kada to može uticati i na privatnu karijeru, zaključuje Dojče vele.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.