Da li je ovaj grad „rusko Kosovo“

U Kalinjingradu, najzapadnijoj teritoriji Rusije, okruženoj sa svih strana zemljama Evropske unije, pre nekoliko meseci na garaži lokalne uprave Federalne službe bezbednosti (FSB) osvanula je nemačka zastava.

Troje lokalnih aktivista koji su na ovaj način protestovali protiv dejstava Rusije na Krimu, osuđeno je zbog kršenja javnog reda i mira i pušteno po okončanju sudskog procesa zbog vremena provedenog u pritvoru.

Incident koji se dogodio 11. marta je možda najpoznatiji slučaj „separatizma“ u Kalinjingradu. Separatizam pod navodnicima, jer je odbrana političkih aktivista insistirala da nije postojala namera za „otcepljenjem od Rusije“. Muškarci su želeli da istaknu da je nemačka zastava na ruskoj državnoj ustanovi isto tako neumesna kao i ruska zastava na, kako oni smatraju, ukrajinskim ustanovama na Krimu.

Prema anketi koju je u aprilu 2014. godine sprovela „Kalinjingradska nadzorna grupa“, 88 odsto stanovništva ovog regiona bilo je za prisajedinjenje Krima Rusiji. Iz ovog istraživanja takođe proizilazi da je 1 odsto stanovništva za otcepljenje Kalinjingrada od Rusije.

Tražili status Baltičke republike u sastavu Rusije

Tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih godina, u Kalinjingradskoj oblasti funkcionisala je Baltička republikanska partija (BRP), koju nazivaju i „separatistička“, ali kako je za radio-stanicu „Eho Moskva“ objasnio advokat Aleksej Elaev, stranka se 90-ih godina borila da se Kalinjingradskoj oblasti dodeli status Baltičke republike, ali upravo u sastavu Rusije, sa ciljem sticanja dodatnih punomoći i širih spoljnotrgovinskih veza. Simbol partije bila je ruska trobojka sa ružom vetrova, ne u čast NATO-a, već da bi se naglasilo da je Kalinjingradska oblast — pomorski, lučki region.

BRP je prestala da postoji 2004. godine, kada je na snagu stupio federalni zakon koji zabranjuje postojanje regionalnih partija. Osnivači partije su pokušali da se žale Ustavnom sudu, ali bez rezultata. Jedino što podseća na postojanje partije, jeste stranica na „Blogspotu“, gde se navodi da lideri partije žive u Kenigsbergu, kako se zvao Kalinjingrad do 4. jula 1946. godine. U stvari, lider partije živi u Njujorku ili je bar živeo 2017. godine, kada je održao skup ispred Generalnog konzulata Rusije, zalažući se za puštanje „političkih zatvorenika u Kenigsbergu“, između ostalih i Aleksandra Oršuleviča.

Pozivi na rušenje teritorijalnog integriteta Rusije

Aleksandar Oršulevič, bivši vođa nacional-monarhističke organizacije Baltička avangarda ruskog otpora (BARS), pritvoren je u maju 2017. godine. Optužen je za ilegalno posedovanje oružja i organizovanje terorističkih grupa. U dokaznom materijalu se navodi da je cilj Oršuleviča i njegovih istomišljenika bio izlazak Kalinjingradske oblasti iz sastava Ruske Federacije i njena nezavisnost u okviru EU.

Oršulevič negira krivicu i tvrdi da je slučaj isfabrikovan, a borci za ljudska prava smatraju da je razlog za progon aktivista opoziciona aktivnost i poziv na dekomunizaciju Kalinjingrada.

Članovi BARS su 2016. godine prikupili potpise za preimenovanje Kalinjingrada u Kenigsberg, a zatim ovaj predlog dostavili Gradskoj dumi, nakon čega je javno tužilaštvo izdalo upozorenje Oršuleviču o nedopustivosti kršenja Člana Krivičnog zakona Ruske Federacije, koji zabranjuje „javno pozivanje na akcije čiji je cilj narušavanje teritorijalnog integriteta Ruske Federacije“.

Oršulevič je 2013. godine osuđen na novčanu kaznu zbog postavljanja slika antisemitskog sadržaja na društvenim mrežama, a 2011. godine govorilo se o njegovoj umešanosti u skrnavljenje spomenika „Žrtvama Marša smrti pod Kenigsbergom“, koji je posvećen sećanju na oko 7.000 Jevreja koje su nacisti ubili 1945. godine.

Svoje stavove aktivista je detaljno izneo 2016. godine u intervjuu za desničarski sajt na engleskom jeziku „Brutalist pres“ (koji je gotovo neaktivan, a sajt BARS „zarenreich“ nalazi se na spisku zabranjenih u Rusiji). U intervjuu kalinjingradski radikalni desničar kritikuje ruske vlasti i govori da „grad ne treba da nosi ime komunističkog zločinca Kalinjina“, misleći na člana komunističke partije Mihaila Kalinjina, koje je u raznim periodima bio na visokim funkcijama u SSSR-u.

Priča o referendumu

To je sve što se može reći o centrifugalnim silama u ovom ruskom regionu. Ruski politikolog iz Kalinjingrada Aleksandar Nosovič skrenuo je pažnju 2016. godine u članku za publikaciju „Slon“ da je osoba koja pretenduje na status eksperta i ozbiljno govori o kalinjingradskom separatizmu i nastojanju da se Kenigsberg vrati Nemačkoj — šarlatan.

Ipak, Nosoviča stalno pitaju za mišljenje o ovom pitanju. Na svom Fejsbuk nalogu stručnjak se požalio da su svi Ukrajinci, sa kojima je imao priliku da razgovara u Poljskoj, Moldaviji, pa i samoj Ukrajini, bili zainteresovani da li u Kalinjingradu postoji separatizam i kada će se Kalinjingradska oblast otcepiti od Rusije.

Aleksandar Nosovič je objasnio u razgovoru za Sputnjik da ga ništa ne čudi i da je nekada korisno našaliti se.

„Ako ozbiljni ljudi pitaju: ’A kod vas govore na ruskom ili na nemačkom?‘, obično odgovaram: ’Ja lično ruski nisam zaboravio, a u porodici pričamo na nemačkom‘“, kaže Nosovič.

„Naravno, ne zloupotrebljavam taj humor. U principu, nejasno je zašto se u ukrajinskoj ekspertskoj zajednici razvilo takvo ubeđenje da je Kalinjingrad sličan Krimu. Po istoj logici po kojoj se Krim odvojio od Ukrajine ili u skladu sa njihovom terminologijom — bio anektiran od strane Ruske Federacije, i Kalinjingrad će, pre ili kasnije, biti anektiran od strane Nemačke. Navodno, pod nemačkom zastavom, pronemački nastrojeno stanovništvo će započeti proteste i sprovesti referendum o prisajedinjenju Kenigsberga Nemačkoj“, objašnjava Nosovič, koji ocenjuje da su takve priče čista glupost.

(Sputnjik)

Napišite komentar