BON – Napetost između Irana i SAD sve je veća, Evropska unija i Nemačka pokušavaju da posreduju, a u okviru tih napora kancelarka Angela Merkel putuje u Moskvu.
„Deeskalacija“ je čarobna reč. Ona se ovih dana stalno može čuti kada je reč o političkim naporima Berlina.
I u zajedničkoj izjavi kancelarke Angele Merkel, francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Borisa Džonsona zahtevana je deeskalacija.
Upućen je apel „svim akterima“ da pokažu krajnju uzdržanost i „osećaj odgovornosti“.
Ali: kako doci do deeskalacije?, pita se Dojče vele.
Odgovor Evrope glasi: kroz razgovore.
Evropljani, naglasio je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, „imaju otvorene i funkcionalne kanale komunikacije sa obema stranama, koji se trenutno koriste. I mi ćemo dati svoj doprinos da obezbedimo da u Iraku ne dođe do rata u kome bi sukobljene strane bile u službi drugih velikih sila i susednih zemalja.“
Razgovara se sa Sjedinjenim Američkim Državama, koje su u vazdušnom napadu u Bagdadu ubile generala Kasima Sulejmanija i time u velikoj meri zaoštrile krizu.
Američki državni sekretar Majk Pompeo izrazio je razočarenje zbog nedostatka podrške Evropljana za taj drastičan korak.
Sjedinjene Američke Države opravdavale su taj napad bespilotnim letelicama navodnim neposredno očekivanim napadima Sulejmanija.
Međutim, za tu tvrdnju nisu dostavljeni nikakvi dokazi, rekao je portparol nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Rajner Brojl: „Videli smo obrazloženje SAD, ali nam nedostaju informacije koje bi opravdale taj postupak.“
Čini se da se Evropska unija odlučila za neku vrstu putujuće diplomatije sa podeljenim ulogama: Makron održava kontakt s iranskim predsednikom Hasanom Rohanijem, Boris Džonson se savetuje s predsednikom Trampom, a Angela Merkel će se tokom vikenda sastati u Moskvi s predsednikom Vladimirom Putinom.
Rusija se, kao i Kina, ubraja u potpisnice nuklearnog sporazuma sa Iranom iz 2015. godine.
Savezna vlada Nemačke vodi razgovore i sa Bagdadom.
Irački parlament je u nedelju, isprovociran američkim napadom na njihovoj teritoriji, usvojio nacrt rezolucije kojom se sve strane trupe u toj zemlji uključene u borbu protiv ID, pozivaju da napuste zemlju.
U Iraku je raspoređeno i 120 vojnika Bundesvera, koji se uglavnom nalaze u misijama vojne obuke.
Sada se, prema rečima portparola Ministarstva spoljnih poslova Brojla, raspravlja o tome „kako da se vlada (u Berlinu) suoči s tom odlukom (iračkog) parlamenta i kakav je budući odnos koji ona želi da ima sa partnerima“.
Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas naglašava da niko nije za vojni angažman u Iraku protiv volje iračkog parlamenta i vlade. Američka pretnja sankcijama, kako je rekao Mas, u ovoj situaciji „ne pomaže“.
Nemački vojnici zbog napete bezbednosne situacije u Iraku trenutno borave samo u svojim kampovima.
Ministar spoljnih poslova Nemačke, takođe, namerava da „ubrzo obavi razgovor s iranskim ministrom spoljnih poslova Džavadom Šarifom“, rekao je portparol Brojl.
Pri svemu tome, postavlja se pitanje: šta Berlin, kao i EU, osim apela i saveta, mogu da ponude svojim sagovornicima?
Već gotovo godinu i po dana Evropljani bezuspešno pokušavaju da posreduju izmedu Teherana i Vašingtona.
Zalažu se za spasavanje nuklearnog sporazuma sa Iranom. Američki predsednik Donald Tramp je u maju 2018. jednostrano odustao od tog sporazuma.
Kao rezultat toga, Vašington je počeo da sprovodi „politiku maksimalnog pritiska“ na Iran, posebno kroz režim sankcija.
Iran sa svoje strane to doživljava kao ekonomski rat.
Svi dosadašnji pokušaji Nemačke, Francuske i Velike Britanije da se Iranu obezbede ekonomske povoljnosti koje su obećani u nuklearnom sporazumu, bili su razočaravajući.
Većina evropskih firmi se, zbog pritisaka SAD, povukla iz Irana, a evropski mehanizam trgovine INSTEX, koji služi da se zaobiđu američke sankcije, a koji su pre godinu dana pokrenuli Berlin, Pariz i London nije zaživeo.
Pošto Teheran od sporazuma nema koristi, čini se da se Iran od maja prošle godine postepeno povlači iz svojih obaveza iz sporazuma.
Iranska vlada u nedelju je najavila najnovije kršenje nuklearnog sporazuma: ukidanje granica za centrifuge za obogacivanje uranijuma.
„To bi bio „dalji ozbiljan prekršaj“ sporazuma, rekao je portarol Ministarstva spoljnih poslova Nemacke Brojl i dodao: „Naš cilj i dalje ostaje spasavanje dogovora“.
Brojl, međutim, nije odgovorio na pitanje na koji način bi to trebalo da se postigne.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.