Egzodus sa Zapadnog Balkana u Nemačku: Evo koliko zahteva stigne iz Srbije

U Nemačkoj je tokom 2018. godine podneto ukupno 50.514 zahteva za priznanje inostranih diploma o stručnoj kvalifikaciji. Najviše njih iz Sirije – 6.498, na drugom mestu je Bosna i Hercegovina sa 4.392, a na trećem – Srbija sa 3.291 zahtevom.

Slede Poljska i Rumunija, potom ponovo zemlja van EU, Filipini, a posle Ukrajine, Albanije i Rusije dolazi Hrvatska s 1.251 zahtevom.

Put do vize

Najveći broj državljana s Balkana ima srednje kvalifikacije, dakle nema diplomu visoke škole, nego je uglavnom reč o diplomama neke zanatske škole, pokazuju podaci Nemačkog instituta za ekonomiju.

Osim toga, jedan od uslova je dobro poznavanje nemačkog jezika: u nekim područjima je dovoljno znati osnove jezika, za zapošljavanje je potreban nivo B1, a za mesto u obrazovanju B2.

Stariji od 45 godina će još u svojoj domovini morati da dokažu da su dovoljno uplaćivali u penziono osiguranje. To je jedna mogućnost. Druga je da na novom radnom mestu u Nemačkoj zarađuju najmanje 3.600 evra bruto. Pozadina ove mere je da se zbog novog zakona o useljavanju ne dogodi da stariji od 45 godina dolaze u Nemačku i već posle nekoliko godina padnu na teret nemačkog socijalnog sistema.

Pravila za starije od 45 godina

Procedura oko izdavanja vize i dalje nije kratka, uprkos stavu Ministarstva spoljnih poslova Nemačke da je olakšan postupak sticanja boravišne dozvole u toj zemlji za državljane zemalja zapadnog Balkana. Naime, zahtev za vizu sa svim potrebnim dokumentima i potvrdom poslodavca, kandidat mora podneti u nemačkom predstavništvu u svojoj zemlji.

Dojče Vele navodi da se dokumenti potom proveravaju i to može potrajati – bez obzira na to što već gotovo dve godine nije potrebna preliminarna saglasnost nemačke Agencije za rad.

Posebno je kada su u pitanju fakultetske diplome potrebno voditi računa o razlici između „nošenja akademske titule“ i potpunog priznanja diplome. Priznanje diplome podrazumeva da se ona tretira jednako kao diploma nemačkog univerziteta i to nije laka procedura posebno kada je reč o društvenim naukama.

„Nošenje akademske titule“ je, ipak moguće, tako što se pored naziva titule u zagradi obavezno upisuje ime grada gde je sedište dotičnog univerziteta. To znači da nije potrebno izednačavanje nivoa akademskog znanja, ali i da nemačka država ne odgovara za kvalitetu diplome; na poslodavcima je da odluče hoće li i pod kojim uslovima zaposliti takve stručnjake (npr. ukoliko se radi o lekarima).

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.