Evropskih graničara neće biti ni 2020. godine – odlučile članice EU protiv volje Brisela

Cilj da 10.000 evropskih graničara bude na granicama EU do 2020. godine je „nesprovodiv“, izjavila je u četvrtak predsjedavajuća EU, Austrija, pozivajući se „rezerve“ država članica prema tom vodećem projektu Evropske komisije za suzbijanje neregularne migracije.

Ambicija izvršne vlasti EU „zapravo prevazilazi domet onoga što se sprovodivo“, izjavio je austrijski ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl na sastanku s kolegama iz EU u Briselu.

„Ja mislim da je ova brojka od 10.000 dobra, ali pitanje je koliko vremena treba za to i kako da okupimo tih 10.000 ljudi“, rekao je ministar, ukazujući da je s drugim zemljama radio na kompromisu da bi se promenio raspored sprovodjenja te ideje.

U septembru, Evropska komisija je predložila značajno jačanje do 2020. godine Evropske agencije za čuvanje granice i obale (što je nov zvaničan naziv Fronteksa), koju želi da opremi sopstvenom opremom i da joj vrlo širok mandat.

Ministara unutrašnjih poslova su se danas u Briselu složili da dozvole Fronteksu da učestvuje u operacijama za vraćanje krijumčarenih ilegalnih migranata natrag u njihove zemlje. i da interveniše u vanevropskim zemljama, uključujući i afričke.

Ali trebaće im više vremena za odlučivanje o pitanju budućeg osoblja, dok Komisija želi mobilizaciju 10.000 agenata do 2020. godine. Taj ukupan broj obuhvata osoblje Fronteksa (1.500 do 2020, 3.000 2027. godine) i agente koje dodele države-članice (8.500 2020, 7,000  2027. godine).

„Ne smemo da dajemo utopijska obećanja“, upozorio je danas nemački ministar Horst Zehofer koji podržava projekat Komisije kao i Francuska, ali osporava brzinu koju smatra nerealnom za porast broja graničnih čuvara.

„Ja smatram da bi 2025. godine bio postignut dostižan od 10.000“, dodao je nemački ministar, dok je Austrija smatra da to treba da bude tek 2027. godine.

Zehofer je upozorio da se granična kontrola koju su Francuska i Nemačka ponovo uspostavile u Šengenskoj oblasti, „ne može napustiti“ sve dok spoljne granice EU ne buduu bolje zaštićene.

Pored rezervi o brojnosti osoblja, briselski projekat takođe izaziva zabrinutost u zemljama na obodu EU – Italiji, Španiji, Grčkoj ili Mađarskoj, koje se plaše da će izgubiti vlast nad svojim granicama u slučaju intervencije strane evropske agencije.

Operacije evropske granične policije uvek treba da budu pod kontrolom nacionalnih vlasti. Ali, jedna kontroverzna odredba plana bi dala Komisiji moć da odluči da interveniše u zemlji koja se smatra neuspešnom u zaštiti spoljnih granica, čak i ako ona to ne zatraži.

Evropska komisija je u utorak pozvala države članice i Evropski parlament da usvoje novi zakon o graničnoj zaštiti pre evropskih izbora sledećeg maja.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike