Gazi Putina, al’ kad zagusti — „pomagaj, kolega…“

Putin pruža ruku svima, od njega traže pomoć čak i oni zbog kojih građani Rusije žive pod političkim pritiscima.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da očekuje da se sastane sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom ove nedelje tokom Samita lidera Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Vijetnamu. Tramp je izrazio nadu da će njegov ruski kolega „pomoći u rešavanju problema Severne Koreje“.

Dakle, predsednik Putin ponovo je nezaobilazan sagovornik kada su u pitanju ključna svetska žarišta. Tako su se preklopile dve važne činjenice: prva je sama ličnost predsednika kakav je Putin, državnik koji se ne rađa svakog dana, a druga nezaobilazna uloga Rusije kao moćne regionalne sile, kaže za Sputnjik novinar Borislav Korkodelović.

„I sama Rusija ima interes za teme kao što je Severna Koreja ili još aktuelnije i hitnije, pitanje Bliskog istoka, naročito posle kraja DAEŠ-a u Iraku i Siriji“, kaže Korkodelović.

On dodaje da se Putin pokazao kao izuzetno izbalansiran državnik, čovek koji ima manire i diplomate i političara. Putin je spreman da sasluša sve strane, za razliku od nekih današnjih državnika koji su isključivi, kaže sagovornik Sputnjika.

„Takav je čak i u odnosima sa trenutno najbližim saveznicima kao što je Bliski ili Daleki istok, on ne uvažava samo njihove interese, već ima široku sliku, veliki ram, da može da shvati i koji su interesi strane koja njemu nije saveznička. Recimo, na Bliskom istoku uvažava i interese Izraela koji je na suprotnoj strani od trenutnog ’saveza‘ koji ima sa Iranom, Sirijom, Irakom i donekle Turskom“, kaže Korkodelović.

Dakle, Putin pruža ruku svima, od njega traže pomoć čak i oni zbog kojih građani Rusije žive pod političkim pritiscima. Korkodelović ovu činjenicu objašnjava, kako kaže, surovošću svetske politike.

„Sigurno je da ruska privreda trpi zbog sankcija, ali u velikoj meri trpi i zapadnoevropska, pa i istočnoevropska. Niko u situaciji koju su nametnule pre svega političke vrhuške i lobistički krugovi nije dobitnik. Međutim, situacija u ruskoj privredi ipak je zdravija nego 2013. i 2014. godine. Deo privrede se sve više orijentiše na saradnju sa zemljama Azije. U isto vreme, sazreva svest među poslovnim ljudima u Evropi da su sankcije ne korisne, već štetne za njihove privrede. Pitanje je koliko to može da traje“, kaže naš sagovornik.

Borislava Korkodelovića pitali smo i da li očekuje bilo kakve pomake kada je u pitanju komunikacija sa Severnom Korejom, odnosno, da li predsednik Ruske Federacije može da utiče na trenutnu situaciju u odnosima SAD i njenih partnera s tom zemljom.

„Pomaci su već vidljivi. Ne postoje dokazi za ovu tvrdnju, ali je očigledno je da su Kina i Rusija savetovale Severnoj Koreji da smanji tonus, a u isto vreme su poslale Pekingu poruke da one rade na tome da situacija postane konstruktivnija. Mislim da se neki rezultati toga vide. I Rusija i Kina imaju glavobolje zbog severnokorejskih proba. To komplikuje njihove spoljne politike, a pre svega odnose sa SAD, ali i sa Japanom i Južnom Korejom. Dakle, i njima je u interesu i uveliko rade na tome da se pronađe rešenje koje će Severnu Koreju dovesti za pregovarački sto“, objašnjava Korkodelović.

Dodaje da, bez obzira na skori susret Putin — Tramp, ne treba zaboraviti da je Severna Koreja navikla na režim sankcija i autarhičnost tokom 70 godina postojanja.

„Oni nikada neće pristati na nešto što bi značilo promenu političkog sistema, milom neće, a ni pod pretnjama, zato je uticaj Kine i Rusije donekle ipak ograničen“, kaže on.

Podsetimo, ranije je portparol Kremlja Dmitrij Peskov najavio da će lideri Rusije i Sjedinjenih Američkih Država tokom mogućeg sastanka najverovatnije razgovarati o krizi u Severnoj Koreji, jer Rusija i SAD do sada nisu koordinirale svoje akcije u vezi sa Pjongjangom.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.