Hina: HR napušta 2022. potpuno integrisana u EU
ZAGREB – Hrvatska napušta 2022. godinu potpuno integrisana u Evropsku uniju i istovremenim ulaskom u Šengen i evrozonu 1. januara postaje deo najužeg jezgra EU, piše Hina uz ocenu da je nakon ulaska u EU 2013, ovo bila druga najvažnija hrvatska godina u evropskim integracijama.
Hrvatska je 2022. ušla u klub od 15 zemalja (Belgija, Estonija, Francuska, Grčka, Nemačka, Italija, Letonija, Litvanija , Luksemburg, Holandija, Portugal, Slovačka, Slovenija, Španija), koje su istovremeno članice glavnih integracija na kontinentu – Evropske unije, evrozone, šengenskog prostora i NATO.
U tom klubu Hrvatska je, navodi se, peta zemlja koja je pre tridesetak godina bila jednostranačka socijalistička država, nakon Estonije, Letonije, Litvanije i Slovenije.
Od 1. januara naredne godine Hrvatska u službeni promet uvodi evro po određenoj stopi konverzije po srednjem paritetu 1 evro = 7,53450 kuna.
Hrvatska je tako postala 20. članica evrozone, a guverner HNB-a postaće punopravni član Upravnog veća Evropske centralne banke (ESB).
Nakon hrvatskog ulaska, još će sedam zemalja EU ostati izvan evrozone. Danska je ispregovarala izuzeće i ne mora uvesti evro, Švedska, Poljska, Mađarska i Češka bi trebalo, ali su iz raznih razloga namerno usporile ispunjenje kriterijuma jer ne žele da se odreknu nacionane vlaute, dok Bugarska i Rumunija žele da ispune kriterijume, ali još nisu.
Konačno zeleno svetlo za ulazak u šengenski prostor Hrvatska je dobila na sastanku ministara unutarnjih poslova 8. decembra i pridružuje se najvećem prostoru na svetu bez unutrašnjih graničnih kontrola među državama s gotovo 420 miliona ljudi.
U šengenskom prostoru od 1. januara naredne godine biće 27 država članica, od kojih su 23 članice EU i Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn, koje su van Unije.
Za Hrvatsku je ulazak u Šengen, piše Hina, posebno važno s obzirom na to da će njen snažni turistički sektor profitirati jer većina turista dolazi iz šengenskih zemalja koji više neće morati satima da čekaju na graničnim prelazima.
Puna integracija dovršena članstvom u evrozoni i šengenu trebalo bi da doprinese ostvarenju još važnijeg cilja – jačanju ekonomije i životnog standarda građana koji još uvek u dovoljnoj meri nisu osetili rezultate tih postignuća.
Hrvatska, navodi se, spada među siromašnije članice EU s BDP-om po stanovniku izraženim u paritetu kupovne moći koji doseže 70 posto proseka 27 članica EU, dok prema stvarnoj individualnoj potrošnji po stanovniku (SIP), pokazatelju koji bolje odražava stanje blagostanja u domaćinstvima, doseže 72 posto evropskog proseka.
Siromašnije od Hrvatske po tim pokazateljima samo su Bugarska, Mađarska, Slovačka i Grčka.
Samo rastom životnog standarda i njegovim približavanjem evropskom proseku, Hrvatska može rešiti jedan od svojih glavnih problema – velikog odliva stanovnovništva i to uglavnom onoga najkvalifikovanijeg i najproduktivnijeg.
Hrvatsku je, podseća se, od ulaska u EU napustio veliki broj građana, koji su iskoristili slobodu kretanja i otišli u bogatije članice gde mogu brže i lakše ostvariti svoje životne ambicije.
Hrvatsku, navodi se, kao i celu Evropsku uniju čeka dosta izazovna godina s obzirom na to da se još ne nazire kraj rata u Ukrajini, koji je jedan od razloga za visoku inflaciju, usporavanje ekonomije i verovatnu recesiju. Trajanje i brzinu izlaska iz krize uveliko će odrediti način na koji će i kada će završiti rat, piše Hina.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.