HR mediji o Dejtonu i Srbiji koja „sistemski pravi haos“

ZAGREB – Godišnjica Dejtona povod je za za nove napade na Srbiju i politiku njenog predsednika Aleksandra Vučića, poput ocene politickog analitičara Davora Đenera da haos u Bosni i Hercegovini sve više raste „jačanjem režima Vladimira Putina i Aleksandra Vučića“.

U intervjuu za osiječki Glas Slavonije, Đenero se, govoreći o 25. godišnjici Dejtonskog sporazuma i položaju Hrvata u BiH, pozvao na nečiju izjavu da se BiH udaljila od Dejtona, ali da se nije primakla Briselu.

„Problem je što je međunarodna zajednica odustala od BiH, što je zamućena nekad sasvim jasna perspektiva o toj državi, što Rusija i Srbija sistemski stvaraju haos i blokiraju demokratsku konsolidaciju“, kaže Đenero.

On tvrdi da je malo verovatno da će s ovim naraštajem političara koji su na sceni u BiH biti moguće napraviti neki prodor.

„Nažalost, ambicije koje je EU pokazivao, na primer britansko-nemačkom inicijativom i idejom individualnog pristupa BiH u procesu pristupanja EU, istopile su se, a političke klase u BiH se zbog toga uopšte ne brinu“.

Previše je, kaže, neizvesnih činilaca da bi se mogle raditi bilo kakve političke prognoze.

„Tek treba videti hoće li nova američka administracija, zajedno s EU-om, vratiti stari sjaj evroatlantizmu, hoće li biti sposobni da potisnu razorni uticaj Putinove Rusije na Balkan“, kaže Đenero, pa „poentira“:

„Tek treba videti je li Vučićev autoritarni režim dugoročna sudbina Srbije, preti li toj državi možda još gori scenario od tog ili postoji nada da će se Srbija normalizovati i evropeizovati“.

„Tek kad to vidimo, moći će da se pokuša sa modeliranjem pregovora o budućnost BiH i raspravljati o modelu uključivanja te države u evropsku integraciju i evroatlantske strukture“, kaže Đenero.

I uticajni Jutarnji list bavi se istom temom, tako što je preneo tekst Dojče vele radija, čija suštinska poruka je da se Srbija mora „slomiti“, kako bi se ukinula Republika Srpska.

Da je Srbija na čelu sa Aleksandrom Vučićem ključni problem za održivost BiH i za uspostavljanje mira na Balkanu za nemački radio obrazlaže predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko.

Ona navodi da je cilj Beograda „zaokruživanje osovine Beograd-Banjaluka-Podgorica-Kosovska Mitrovica“ i da takav plan mora biti osujećen.

„Takva politika Srbije ima snažan uticaj na odnose u regionu, jer deluje kao destabilizujući faktor koji preko srpskih zajednica u svim susednim zemljama sprečava integraciju i konsolidaciju tih zemalja“, ocenjuje Biserko, prenosi Jutarnji list.

„Republika Srpska je ratni plen od kojeg Srbija neće lako odustati. U strategiji o bezbednosti Srbije, opstanak RS je prioritet“, navela je Biserko.

Beograd, kaže ona, smatra da je uspostavio dobre „diplomatske odnose sa svim centrima moći u svetu“ i da je time dobio na geostrateškom značaju.

„Tokom poslednje četiri godine Beograd je uspeo da dođe do Trampove administracije, što ga je ohrabrilo da pojača svoje ometajuće prisustvo, kako u Bosni, tako i u Crnoj Gori i na Kosovu, čak do tačke koja je otvarala mogućnost ‘rekompozicije'“ Balkana, kaže Biserko.

Bez rešavanja pitanja Bosne i Hercegovine „stabilnost Balkana ostaje upitna“, zaključuje ona i dodaje da je, da bi se to postiglo, neophodno sprečiti uticaj i Srbije i Hrvatske.

Posebno je, kaže, „opasan dvovekovni imperijalizam Srbije“:

„Da bi Bosna postala funkcionalna država, nužno je pre svega staviti tačku na promenu granica i sprečiti uticaj, kako Srbije. Posebno je opasan dva veka dugi imperijalizam Srbije. Reafirmacijom postojećih granica uz čvrsto jemstvo međunarodne zajednice moguće je ukloniti maligni uticaj svih pretenzija, posebno onih srpskih, i tek je tada moguće očekivati da se tri naroda u Bosni okrenu vlastitoj agendi. To podrazumijeva i uspostavljanje državnog identiteta, jer bez toga se ostavlja prostor dezintegracijskim trendovima“, citira Jutarnji.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.