U trendu

Hronologija dešavanja u Avganistanu od 2001. godine

Talibani, koje je krajem 2001. godine isterala sa vlasti medjunarodna koalicija predvodjena SAD, ponovo su preuzeli vlast u Avganistanu posle brze ofanzive.

– 7. oktobar 2001. godine – Ni mesec dana od terorističkih napada na SAD 11. septembra, u kojima je poginulo oko 3.000 ljudi, tadašnji američki predsednik Džordž Buš Mladji (George Bush) pokreće veliku vojnu ofanzivu u Avganistanu, pošto je talibanski režim odbio da izruči šefa Al Kaide Osamu bin Ladena.

Fundamentalistički talibanski režim, na čelu Avganistana od 1996. godine, štitio je Bin Ladena i njegovu organizaciju, odgovornu za napade u SAD.

– 6. decembar 2001. godine – Talibani su kapitulirali. Uspostavlja se privremena vlada koju vodi Hamid Karzai i u Avganistan dolaze medjunarodne snage NATO-a.

Karzai će u oktobru 2004. godine pobediti na prvim predsedničkim izborima s direktnim pravom gradjana na glasanje.

Kada su američke snage izvele invaziju na Irak 2003. godine, američka pažnja prema Avganistanu se smanjuje.

Talibani i druge islamističke grupe ponovo se okupljaju u svojim južnim i istočnim uporištima u Avganistanu, odakle mogu lako doći do svojih baza u pakistanskim plemenskim oblastima. Talibani tada počinju pobunu.

Buš 2008. godine odlučuje da pošalje pojačanje u Avganistan.

Krajem 2009. godine, Barak Obama (Barack), izabran za predsednika SAD posle završetka sukoba u Iraku i Avganistanu, najavljuje dodatno slanje 30.000 vojnika.

Sredinom 2011. godine u Avganistanu je prisutno više od 150.000 stranih vojnika, uključujući 100.000 Amerikanaca.

Osama bin Laden ubijen je 2. maja 2011. godine tokom operacije američkih specijalnih snaga u Pakistanu.

Obama je 22. juna 2011. najavio početak vojnog povlačenja, sa odlaskom 33.000 vojnika do leta 2012. godine. Prvi kontingent napustio je Avganistan u julu 2011.

U junu 2014. na predsedničkim izborima u Avganistanu pobedjuje Ašraf Gani.

Krajem decembra te godine, NATO je najavio da je okončao borbenu misiju. U Avganistanu ostaje 12.500 stranih vojnika, uključujući 9.800 Amerikanaca, koji će obučavati avganistanske vojnike i pomoći im u borbi protiv terorizma.

U medjuvremenu se širi pobuna talibana, a 2015. godine postaje aktivna teroristička grupa Islamska država.

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) u avgustu 2017. godine odustaje od povlačenja američkih vojnika iz Avganistana već šalje dodatni broj vojnika. Uprkos rasporedjivanju novih američkih vojnika, sredinom novembra se pojačavaju napadi pobunjenika.

Ašraf Gani je 18. februara 2020. godine proglašen pobednikom na predsedničkim izborima sa 50,64 odsto glasova, dok su izbori protekli pod sumnjom manipulacija i uz veliku uzdržanost birača.

Ganijev glavni rival Abdulah Abdulah takodje proglašava svoju pobedu. U maju te godine, njih dvojica potpisuju sporazum o podeli vlasti – Gani ostaje na mestu predsednika, Abdulah preuzima vodjstvo u mirovnim pregovorima s talibanima.

SAD su 29. februara 2020. u Dohi potpisale istorijski sporazum sa talibanima kojim se predvidja povlačenje svih stranih vojnika do 1. maja 2021. godine, u zamenu za bezbednosne garancije i početak direktnih pregovora izmedju pobunjenika i vlasti u Kabul.

Ti pregovori počinju u septembru ali se nasilje zahuktava u Avganistanu.

SAD i NATO 1. maja 2021. godine najavljuju početak povlačenja 9.500 vojnika Alijanse, uključujući 2.500 američkih vojnika.

Tada izbijaju žestoke borbe talibana i vladinih snaga u regionu Helmand na jugu. Sredinom maja Amerikanci su se povukli iz vazdušne baze Kandahar.

Američke i NATO trupe vratile su 2. jula avganistanskoj vojsci vazdušnu bazu Bagram, centar koalicionih operacija koji se nalazi 50 kilometara severno od Kabula.

Američki predsednik Džozef Bajden (Joseph Biden) izjavio je 8. jula da će povlačenje snaga SAD biti „završeno 31. avgusta“.

Talibani su 6. avgusta osvojili Zarandž, glavni grad provincije na jugozapadu Avganistana. Dva dana kasnije osvojili su veliki grad Kunduz.

Vašington i London 12. avgusta saopštavaju da šalju nekoliko hiljada vojnika u Kabul radi evakuacije diplomata i državljana.

Sledećeg dana, talibani zauzimaju glavni grad provincije Logar, samo 50 kilometara južno od Kabula, nakon što su zauzeli Laškar Gah, glavni grad Helmanda, i Kandahar, drugi grad po veličini u zemlji.

Talibani 14. avgusta zauzimaju Mazar-i-Šarif, poslednji veliki grad na severu koji još kontroliše vlada.

Dan kasnije, talibani ulaze u glavni grad Kabul i bez borbe zauzimaju predsedničku palatu pošto je predsednik Gani napustio zemlju.

Pad Kabula stvorio je paniku, pošto je nekoliko hiljada stanovnika pokušalo da pobegne. Mnogi se otišli na aerodom, gde zapadne zemlje organizuju evakuaciju svojih državljana.

Američka zastava je 16. avgusta ujutro povučena sa ambasade SAD u Kabulu. Aerodrom obezbedjuje američka vojska. Vašington i njegovi saveznici pozivaju talibane da puste gradjane koji žele da odu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.