IFIMES: EU da pozdravi i podrži pozitivne signale iz Srbije
LJUBLJANA – Dva odvojena trilateralna skupa održana na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića u Novom Sadu, sa premijerima Albanije i Severne Makedonije, a potom i u Beogradu sa predsedikom Turske i članovima Predsedištva BiH, novi su pozitivni momenti, koji dolaze iz Srbije, što EU treba da pozdravi i podrži, smatraju analitičari instituta IFIMES-a.
Uz podsećanje da je u okviru trilaterale sa Turskom i BiH zajednički položen kamen-temeljac za izgradnju auto-puta Beograd – Sarajevo, kao jednog od važnih regionalnih infrastrukturnih projekata, u najnovijoj analizi Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani navodi se da EU treba da pozdravi i podrži te pozitivne momente, koji dolaze iz Srbije, da bi se taj trend regionalne saradnje nastavio i dodatno intenzivirao.
„Očekuje se, da započne nova kvalitetnija epoha za budućnost Srbije i regiona“, smatraju analitičari tog instituta .
Podsećaju da je najpre 10. oktobra u Novom Sadu održan trilateralni sastanak predsednika Srbijem Aleksandra Vučića, sa premijerima Severne Makedonije i Albanije, Zoranom Zaevim i Edi Ramom, kada je potpisana Deklaracija o namerama za uspostavljanje „malog Šengena“ između triju država.
Deklaracija bi, navode, trebalo da pomogne, da čitav region Zapadnog Balkana počne da funkcioneši na četiri ključne slobode EU – sloboda kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi.
Zajednička deklaracija predviđa eliminiranje graničnih kontrola i ostalih barijera za lakše kretanje u regionu do 2021. godine, istovremeno će omogućiti građanima da putuju u regionu samo uz ličnu kartu, kao i da se zaposle bilo gde, ukoliko imaju potvrdu o svojim kvalifikacijama.
Deklaracija predviđa i priznavanje diploma u regionu, kao i bolju saradnju u borbi protiv organiziranog kriminala i pomoć u slučajevima prirodnih nepogoda.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozvao je tada sve članove tzv. Balkanske šestorke da prihvate dokument o „malom Šengenu“, uz sve razlike koje postoje po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova.
Analitičari primećuju da su čelnici država Zapadnog Balkana svesni činjenice da je potrebno poduzeti snažne korake ka međusobnoj saradnji, koja će biti usmerena na stvaranje boljih životnih uslova za građane i, što je posebno važno, za zaustavljanje trenda masovnog iseljavanja stanovišta iz regiona.
Smatraju i da države Zapadnog Balkana moraju uspostaviti snažnu političku, ekonomsku, kulturnu i svaku drugu saradnju i da zajednički nastupaju prema EU kao grupa država sa jasno definiranim zahtevima.
Kada se radi o proširenju EU, dodaju, potrebno je precizirati kada će doći do proširenja, jer se to ne može do unedogled odlagati.
Pri tome je, ukazuju, važno naglasiti da regionalna saradnja ne znači da su zemlje regiona odustale od svoga evropskog puta i članstva u EU, o čemu bojazan izražava Crna Gora.
Kao dobro iskustvo, smatraju analitičari, može poslužiti slučaj tzv. Višegradske grupe, koja i formirana da bi te zemlje lakše i brže ušle u EU i NATO, što su i ostvarile, ističe se u analizi i dodaje da je zbog toga važno da zemlje regiona zajednički nastupaju prema EU i/ili drugim spoljnopolitičkim inicijativama, jer pojedinačan pristup je nedovoljan i ne garantuje uspeh.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.