Italijanski partizani kritikuju premijerku zbog izjave o nacističkom masakru 1944.
Premijerka Italije Đorđa Meloni (Giorgia Meloni) obeležila je danas godišnjicu jednog od najvećih masovnih zločina iz vremena Drugog svetskog rata, kada su Nemci okupirali delove Italije, ali je glavna asocijacija italijanskih partizana iznela kritike na račun njenih komentara.
Dana 24. marta 1944. godine Nemci su u Ardeatinskim pećinama nadmak Rima streljali 335 ljudi na ime odmazde zbog toga što su italijanski partizani na ulicama Rima ubili 33 nacistička vojnika.
Meloni, čija stranka Braća Italije ima neofašističke korene, saopštila je povodom godišnjice ovog masakra, da je na svim Italijanima da se sećaju „varvarskog“ pokolja i da uče buduće generacije o onom što se desilo.
Kako je navela, to je bila „jedna od najdubljih i najboljnijih rana“ nanetih Italiji, i tada je „335 nevinih Italijana pobijeno samo zato što su bili Italijani“.
Nacionalna asocijacija italijanskih partizana (ANPI) saopštila je na to da se Meloni „ne seća baš svega“, i naročito se osvrnula na premijerkinu ocenu da su žrtve ubijene „samo zato što su bili Italijani“.
„Jeste, bili su Italijani, ali su odabrani tako da na udaru budu antifašisti, borci pokreta otpora, politički oponenti i Jevreji“, naveo je u saopštenju predsednik ANPI Đanfranko Paljarulo (Gianfranco Pagliarulo).
Prema njegovim rečima, lista za streljanje skrojena je „u saučesništvu“ sa šefom policije grada Rima, ministrom unutrašnjih poslova severne Republike Salo pod vlašću zbačenog italijanskog diktatora Benita Musolinija, i sa jednim nacističkim ratnim zločincem. „Svi su oni bili fašisti“, naveo je Paljarulo.
Narodni poslanik iz opozicione Alijanse levih zelenih Nikola Fratojani (Nicola Fratoianni) napisala je na Tviteru: „Hoćete li jednog dana biti u stanju da napišete reč ‘antifašista'“.
Đorđa Meloni se tokom predizborne kampanje veoma trudila da odagna bojazni javnosti usled činjenice da je njena stranka nastala na neofašističkom nasleđu. Tvrdila je da je italijanska desnica „prepustila fašizam istoriji“ i veoma otvoreno je kritikovala gaženje demokratije u vreme Musolinija, kao i antijevrejske zakone. Pošto je postala premijerka, više puta se sastajala sa predstavnice jevrejske zajednice Rima.
Međutim, jedan od lidera Braće Italije, predsednik italijanskog Senata Injacio la Rusa (Ignazio La Russa) ponosno drži obeležja Musolinijeve vlasti u svojoj kući. Sa druge strane, on se pridružio danas predsedniku države i drugim zvaničnicima na komemoraciji pokolja u Aredatinskim pećinama.
Upitana za svoje komentare, Đorđa Meloni je rekla da je bila inkluzivna, tj. „sveuključujuća“ kada je anfifašiste nazvala Italijanima, javila je novinska agencija ANSA.
Agencija Asošiejted pres konstatuje da Italija nikada nije prošla kroz proces nalik denacifikaciji koji je sproveden u Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata, pa je tako Italijanski socijalni pokret – neofašistička stranka, bila deo prve posleratne italijanske vlade, a upravo se njenom podmlatku pridružila Đorđa Meloni. Od te stranke kasnije su nastale Nacionalna alijansa, a potom Braća Italije.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.