U trendu

Jutarnji: Mogu li HR i Turska izazvati pobunu na brodu NATO

ZAGREB – Hrvatska i Turska mogle bi uneti razdor među zapadne saveznike, piše danas zagrebački Jutarnji list pozivajući se na veliki deo ruskih medija.

Rusija, piše list, još polaže nade u “raskol” u NATO-u na koji su računali i bili sigurni pokretanjem „invazije na Ukrajinu, pa se u vezi s tim uzdaju i u Zorana Milanovića“.

“Mogu li Milanović i Erdogan izazvati pobunu na brodu NATO-a”, pita prokremaljski analitičar Stanislav Tarasov, ističući da bi “moglo biti svašta” na skorom samitu Alijanse u Madridu, bez obzira na to što su i Švedska i Finska službeno najavile svoje pristupanje Severnoatlantskom savezu, ppiše Jutarnji.

Navode da i Putinovi, kako kažu, „medijski trbuhozborci“ smatraju da su dosezi i uticaj hrvatskog predsednika ipak minorni u odnosu na “tursku opasnost” po NATO.

To, naravno, dodaje list, pokazuje i činjenica da su i Vašington i Brisel u stalnom kontaktu s Ankarom, tamo lete i delegacije iz Stokholma i Helsinkija, dok oko Milanovića nema toliko “šušura” kao oko Erdogana.

Za Milanovića kažu da ulazak Finske u NATO povezuje s “rešenjem problema na Balkanu” (ne preciziraju ni BiH, ni Izborni zakon), ali ipak smatraju da su turski zahtevi ozbiljniji i izazivaju veću zabrinutost od Milanovićevih.

Turska prigovara Švedskoj oko podrške kurdskim, kako ih u Ankari nazivaju, terorističkim organizacijama pa su na sto stavili, pišu Rusi, a prenosi Jutarnji, i pitanje priznanja Turske Republike Severni Kipar.

Tarasov tvrdi da “Ankara i Zagreb smatraju SAD glavnom pretnjom međunarodnoj bezbednosti“ i izdvajaju kako je Milanović “odbacio optužbe da je on ruski agent”.

Ruski mediji, piše zagrebački dnevnik, usput spominju da bi, uz Milanovića i Erdogana, “od koristi” mogla biti i Mađarska koja se o tome još, direktno, ne izjašnjava. Navodno bi Viktor Orban mogao biti poslednji ruski adut jer neki misle da Hrvatska nema tu snagu, a da će se s Erdoganom ipak nagoditi, pa im kao poslednja nada ostaje “pouzdani” Orban, piše Jutarnji.

List dodaje da doduše, neki nezavisni ruski analitičari smatraju da članstvo Finske i Švedske nije moguće izbeći, ali i da je najzaslužniji za to što dve severne zemlje napuštaju svoju tradicionalnu neutralnu politiku upravo Vladimir Putin.

Moskovski Komersant piše, prenosi Jutarnji, da je još u januaru tek oko 28 posto Finaca bilo za članstvo u NATO-u (godinama pre ni njih 20 posto), da bi sada u maju podrška porasla na čak 76 posto.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar