Kako poslanici Bundestaga dodatno zarađuju?

Foto: Pixabay.com/marconst

Svaki četvrti poslanik Bundestaga se, pored poslaničkog, bavi i nekim drugim poslom koji donosi zaradu, piše Dojče vele i pita se da li takvi dodatni “poslići” ugrožavaju nezavisnost nemačkog parlamenta.

“Većina poslanika Bundestaga nema dodatne prihode veće od 1.000 evra mesečno, to jest, veće od 10.000 godišnje koji moraju da se prijave. Ali, svaki četvrti poslanik – 178 od ukupno 630 njih – ima dodatne zarade koje prelaze tu granicu”, navodi se u tekstu.

Dodaje se da oni koji pri tome najviše zarađuju, čine to kao advokati, imaju poljoprivredna dobra, ili se nalaze i nadzornim odborima nekih koncerna. Svi oni zajedno su takvim aktivnostima zaradili između 27,5 i 48,7 miliona evra. To je pokazala poslednja studija fondacije “Oto Brener“ u saradnji sa inicijativom za transparentnost „abgeordnetenwatch.de“. Vodeći na listi najboljih zarada se bave uzgojem šećerne repe, svinjogojstvom i eksploatacijom biogasa.

Poslanik i poljoprivrednik Jozef Rif (Hrišćansko-demokratska unija, CDU) smatra da ga objavljivanje ovakvih informacija diskredituje. Poslanici imaju obavezu da prijave koliki im je obrt, ali ne i kolika je stvarna dobit. Kada se u Rifovom slučaju odbiju troškovi za personal i materijal, njegov prihod od uzgoja svinja i oko 50 hektara oranica, koji se procenjuje na izmedu 686.000 i 1,1 milion evra, ispada bitno manji.

“Najveći čisti prihod koji sam ostvario otkako sam 2009. postao poslanik iznosio je 11.000 evra u godini”, rekao je on za DW. Dodao je da je 2015. čak imao gubitak od 15.000 evra, jer su cene žita i svinja bile loše. “Ova lista je sve samo ne ozbiljna – ona je proizvoljna”, smatra Rif.

DW je tekst ilustrovao grafičkim prikazom liste 10 poslanika Bundestaga koji imaju najveće dodatne prihode. Na čelu liste je poslanik Filip Graf iz Hrišćansko-socijalne unije Bavarske, sestrinske partije vladajuće CDU, čiji su se dodatni prihodi kretali od novembra 2013. godine do juna ove godine u rasponu od 2,19 do 3,16 miliona evra. Na toj listi je pet poslanika vladajuće CDU, četiri iz njene sestrinske partije CSU, u jedan iz koalicione Socijaldemokratske partije Nemačke.

Dojče vele navodi da Rif je svoju farmu 30 godina vodio sam. Kada je postao poslanik parlamenta, zaposlio je jednog upravnika. “Ne mogu da se odreknem farme, jer su mi deca još mala. Kasnije bih mogao da je prodam ili iznajmim, ali ću time izgubiti nezavisnost“, kaže on. A ako zadrži farmu, moći će da i dalje živi od nje ukoliko više ne bude poslanik CDU.

“Niko ne može da očekuje da ja odustanem od tog posla samo zato što sam prešao u politiku“, kaže jedan drugi demohrišćanski političar – Hans-Georg fon der Marvic. I on se poziva na porodicu i potrebu za osiguranjem normalnog života i kada izađe iz Bundestaga. Smatra i da ima hendikep u odnosu na kolege poslanike koji zarađuju novac tako što drže predavanja ili seminare – jer, oni nemaju troškove za personal.

Nemački parlament je 2013. modernizovao sistem prijavljivanja prihoda tako što su oni podeljeni u deset grupa, u najnižoj su prihodi između 1.000 i 35.000 evra, a u najvišoj prihodi veći od 250.000 evra. Tako prihodi ne moraju da se prijavljuju precizno u cent, već se navede samo grupa u koju spadaju. Autori studije navode i jedan pikantan podatak. I Jozef Rif i Hans-Georg fon der Marvic su članovi parlamentarnog Odbora za ishranu i poljoprivredu.

Za Gregora Hakmaka, saosnivača i direktora organizacije „abgeordnetenwatch.de“ to nije baš lepo: “Problem je u tome što poslanici koji imaju farme sede u tom Odboru i odlučuju o subvencijama od kojih onda sami profitiraju“, kaže on za DW.

Činjenica je i da je poslanički mandat kao takav mnogima pomogao da počnu da se bave delatnošću od koje dodatno zaraduju. “Ako poslanici pred kraj svog mandata imaju više dodatnih prihoda nego na početku, onda je to jasan znak da su zahvaljujući svom mandatu došli do veza koje su im omogućile dodatnu delatnost“, kaže Hakmak. Stručnjaci kao što je Hakmak stalno govore da transparentnost nije dovela do smanjivanja obima dodatnih delatnosti kod poslanika, i da bi odgovarajuće odredbe trebalo bitno pooštriti, piše Dojče vele.

(Tanjug)

Ostavite komentar