U trendu

Kako se bolnica u Bijeljini sa uspehom bori protiv epidemije

BIJELJINA – Bolnica „Sveti Vračevi“ iz Bijeljine pokriva trećinu Republike Srpske, a za vreme epidemije odgovorila je izazovu koga mnoge zdravstvene ustanove nisu savladale – uspela je da leči kovid i non-kovid pacijente bez zastoja, i uz to je uvela interventnu kardiologiju koja radi 24 sata dnevno, ali i sprovela oko 4.000 operacija u poslednjih godinu dana.

Bijeljinska bolnica u kojoj je vakcinisano više od 95 odsto lekara, a u kojoj tokom trajanja epidemije nije preminuo nijedan zdravstveni radni, je za postignute rezultate nedavno je dobila priznanje – Oskar kvaliteta za poslovnu izvrsnost koje dodeljuje Fondacija za kulturu kvaliteta i izvrsnost, uz podršku PKS i pod pokroviteljstvom Ministarstva privrede Srbije.

Direktor Zlatko Maksimović rekao je za Tanjug da se ulagalo u znanje, dobrovoljce, u rekonstrukciju zgrada, stvaranje kovid bolnica, pre svega, u razgovor sa ljudima.

„Pripremali smo se za ovu pandemiju. Od jula prošle godine uspeli smo da sve vreme radimo sve, da bolnica nikad ne stane, obezbedili smo dve nove kovid bolnice, pomagali su mnogi, vlada Republike Srpske, Klinički centar Banjaluka, KCS…“, ističe Maksimović, koji je posebnu zahvalnost uputio Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću za pomoć tamošnjem zdravstvu.

Uvek je bio dovoljan broj lekara i medinskih sestara, naglasio je Maksimović i dodao da je bolnica u Bijeljini u poslednjih godinu dana uradila oko 4.000 operacija, što je više nego u godini pre epidemije.

On je naveo i da centralna zgrada bolnice, koja ima 280 postelja, ni u jednom trenutku nije imala obolele od kovida i naglasio da je u drugim objektima te zdravstvene ustanove bilo dovoljno mesta za redovne pacijente.

„Sve vreme epidemije imali smo dobrovoljce, održavali smo redovne sastanke sa primarnom zdravstvenom zaštitom i kriznim štabom, koje i dalje imamo svakodnevno. Za poslednjih šest godina u našoj angio sali urađeno je 120 intervencija, a za poslednjih 10 meseci lečilo se 180 akutnih infarkta“, upoređuje Maksimović.

Prema njegovim rečima, bijeljinska bolnica je za vreme epidemije uvela standarde i nove metode u hirurgiji, a jedna je od retkih koja radi laparoskopske kile posebnom metodom, bez ulaska u trbuh.

„Imali smo pacijente iz celog dela Bosne i Hercegovine, jedno vreme su dolazili da operišu žučne kese, kukove… Od 29. decembra prošle godine uveli smo da interventna kardiologija radi 24 sata dnevno“, dodaje Maksimović.

Kako naglašava, uspeh je postignut i kroz usavršavanje ljudi i brojna predavanja o radu u kriznim situacijama.

Bijeljinska bolnica broji 600 zaposlenih, od čega je 180 lekara i 18 univerzitetskih profesora, kao i oko 100 specijalista.

„To je snaga. Motiv zaposlenih će nas održati, ne samo kao bolnicu, već kao naciju. Od prošle godine u vreme pandemije uveli smo operacije katarakte, najsavremenijom metodom, laserom i već imamo troje doktora iz naše bolnice koje smo edukovali da rade te operacije. Tokom pandemije smo radili više nego prethodnih godina“, naglasio je Maksimović.

U poslednjih godinu dana, kaže, urađeno je 4.000 operacija, što je 14 operacija u proseku dnevno, više nego 2019. godine.

„Imali smo 125.000 ambulantnih pregleda, što je skoro 500 pregleda dnevno. U bijeljinskoj bolnici više nema čekanja, sve hitno se završava odmah. Pregledi kod hirurga, neurologa, kod 90 odsto specijalista se završe ako ne isti dan, onda u roku od dva-tri dana. Uveli smo i druge smene, kod nas ambulante rade od 7 ujutru do 7 uveče, jedino se još malo čeka kod kardiologa“, rekao je direktor bijeljinske bolnice.

Klinički farmakolog Sanja Milovanović, koja radi sa kovid pacijentima, kaže za Tanjug da je najteže bilo kada su u bolnicu dolazile porodice i mladi ljudi.

„Morali smo izbeći bilo kakve improvizacije. Primenjujemo konzilirajni pristup najtežim pacijentima, kada i do šestoro lekara vodi brigu o jednom pacijentu“, objašnjava Milovanović.

Infektolog, doktorka Aleksandra Radojčić navodi da trenutno u dve kovid bolnice ima 55 pacijenata, od toga 16 pacijenata sa mehaničkom potporom i 35 pacijenata koji su sa manjom ili većom dozom na kiseoniku.

„Svi su sa srednje teškom ili teškom kliničkom slikom, imali smo dva, tri slučaja koji su prošle godine imali lakše kliničke slike, sada imaju srednje teške, ali su sa dobrim izgledima da prežive“, kaže Radojčić.

Kada je reč o vakcinaciji, Radojčić navodi da je bolnica u Bijeljini druga ustanova koja je započela imunizaciju nakon Kliničkog centra u Banjaluci, prvenstveno svojih radnika i članova porodica.

Ona kaže da je deo radnika vakcinisan u Srbiji, pa je vakcinu protiv kovida primilo oko 85 odsto zdravstvenih radnika, a više od 95 odsto lekara.

Radojčić navodi da je 22. oktobra započeto davanje buster doze, kojom se vakcinišu ljudi koji su vakcinu primili krajem aprila, odnosno početkom maja.

U bolnici u Bijeljini više od 85 odsto pacijenata su nevakcinisani, dok su ostalih 15 odsto vakcinisani na proleće ili su dobili samo jednu dozu vakcine, navodi ona.

Direktor Maksimović napisao je pet monografija, a poslednja je vezana za borbu sa kovidom, prva takve vrste u Evropi, čiji recenzent je direktor Infektivne klinike Goran Stevanović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar