Koliko do sloma? Evropa pala na tepihu i kavijaru i otkrila razarajuću bolest

Afera Parlamentarne skupštine Saveta Evrope sa Azerbejdžanom samo je izašla na videlo i bila je suviše velika da bi se zataškala. Nameće se pitanje gde su još korumpirani uzori demokratije sa zapada Evrope, koji svima drugima dele lekcije.

Vest da su poslanici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od Azerbejdžana primali novac, ali i skupe satove, tepihe, pa čak i kavijar, zatresla je Evropu.

Poslanici Parlamentarne skupštine su azerbejdžanskim tepisima ukrasili svoje kuće i vikendice, a pod tepih su gurnuli jedan od glavnih postulata Evropske unije — borbu protiv korupcije.

Pojedini sadašnji i bivši članovi Parlamentarne skupštine prekršili su kodeks ponašanja i obezvredili instituciju koja je starija i od same Evropske unije, pa se analitičari širom Evrope pitaju, da li treba zatvoriti radnju i raspustiti Parlament.

Politikolog Aleksandar Pavić podseća da ovo nije prva korupcionaška afera unutar Unije, da je već bilo ozbiljnijih skandala i da je godinama bez odgovora pitanje gde su nestale milijarde evra iz evropskih budžeta namenjene različitim stvarima. Ovo nam daje objašnjene za mnoge prividne nelogičnosti i odgovore na pitanje odakle njihova podrška raznim režimima u Evropi i širom sveta, ali i teroristima na Kosovu i Metohiji, u Siriji i Čečeniji, kaže Pavić za Sputnjik.

„Ovo što se desilo sa Azerbejdžanom je samo izašlo na videlo i na velika vrata, izgleda da je bilo suviše veliko da bi se zataškalo. Ali treba da nas natera da postavimo pitanje gde su još korumpirani uzori demokratije sa zapada Evrope, koji svima drugima dele lekcije? Ovaj korupcionaški skandal je dobro ogledalo u šta ste danas Zapad pretvorio i da je u stanju da izlobira podršku za praktično bilo šta“, kaže Pavić.

On dodaje da je očigledno da je došlo do početka kraja Evropske unije, što se vidi i po tome kako poslednjih godina glasaju građani širom Evrope. Dovoljno je osvrnuti se na rezultate u Italiji, Austriji, Mađarskoj, pa i u Francuskoj, gde su zapravo glasali protiv nekog drugog, kraj se vidi i po „bregzitu“, ali i otporu zemalja Višegradske grupe dosadašnjem konceptu, kaže Pavić.

„Ljudi su vrlo nezadovoljni, u stvari, nezadovoljstvo bi bilo mnogo očiglednije i na izborima, da mediji nisu pod tako strogom kontrolom. Ovo su, na neki način, poslednji dani Starog Rima, samo je pitanje kad će se desiti sledeća kriza koja će sve to da razotkrije, kad budu došla na naplatu sva dugovanja. Uz korupciju, zapadne zemlje su prezadužene. Sledeća kriza će pokazati koliko su zaista uspešne i ekonomski. Sve ovo su simptomi jedne ozbiljne bolesti, ovo ne može da se popravi, ovo je dekadencija koja mora da završi u jednom slomu“, kaže Pavić za Sputnjik.

Saradnik-istraživač u beogradskom Institutu za evropske studije Milan Igrutinović smatra da je problem verovatno manji, nego što se u ovom trenutku čini. Podseća da bi poslovno i političko poštenje trebalo da je norma svuda, te da nije vezano samo za evropske ideje. Ako je moguće da postavite vrlo visoke standarde, to je dobro, ako ne može da postignete da nema korupcije ili nekih desničarskih izgreda, to je loše, ali to ne mora da bude razarajuće loše po čitavo tkivo, kaže Igrutinović.

„Ovo jeste problem za debatu i krivičnu istragu, ali nisam siguran da je to, pogotovo na primeru odnosa Azerbejdžana i EU, problem koji ima težinu ili je simbolički za neku dekadenciju, koji može svojom težinom da kao sidro vuče ka dnu. Mislim da postoje glomazniji problemi, od velikih korporacija koje imaju mnogo veće budžete za podmićivanje i lobiranje, to su mnogo uticajnije teme u Briselu, nego što je azerbejdžanski novac. Tu su i konekcije sa drugim, naftom bogatijim državama, od Bliskog Istoka, pa i do Rusije.“

On dodaje da je Azerbejdžan suviše daleko da bi taj nivo korupcije bio posebno vidljiv problem. Korupcije ima dovoljno i bez Azerbejdžana, druga stvar je normativni okvir koji je poželjan, a koji je retko kad realan na terenu, podseća Igrutinović u razgovoru za Sputnjik.

„Upliv novca, u ovom slučaju azerbejdžanskog, a može biti bilo čiji, iz bilo koje treće zemlje koja je dovoljno bogata da se bavi lobiranjem s određenim, velikim količinama novca, ostaje kao problem, ali nisam siguran da su efekti toga posebno veliki, jer Azerbejdžan nije preterano moćan igrač. Suviše je daleko od Evropske unije da bi se ona u tom kontekstu rukovodila tako visokim principima, a to je poštenje u međunarodnoj ekonomiji ili politici. Mislim da je tu pre svega pragmatizam dominantna forma odnosa i da on negde omogućava da novac ima takvu ulogu, kao što je koruptivana“, zaključuje Igrutinović.

Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope čine političari iz nacionalnih parlamenata država-članica. Azerbejdžan se Savetu pridružio 2001. godine, ali su mnogi dugo dovodili u pitanje slab odgovor Parlamentarne skupštine tog tela na navodna kršenja ljudskih prava i validnost izbora u toj naftom bogatoj zemlji.

U izveštaju se bivši predsednik Parlamentarne skupštine Pedro Agramunt tereti da je sarađivao u „koruptivnim aktivnostima“ kako bi obezbedio ključnu poziciju vođenja parlamentarne grupe desnog centra.

Kao ključna figura u aferi u izveštaju se pominje italijanski političar Luka Volonte iz redova hrišćanskih demokrata. Državno tužilaštvo Milana je krajem 2016. protiv njega pokrenulo istragu na osnovu optužbi za korupciju i pranje novca, te je tako na videlo izašao ceo skandal u Savetu Evrope. Radilo se o mitu iz Azerbejdžana u iznosu od skoro 2,4 miliona evra.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike