Kolumbija renovira Pupinov lobi, Pupin moćan primer za sve

NJUJORK – Na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku, u toku je renoviranje Pupinovog lobija, dela Pupinovog hola – zgrade za izučavanje fizike i astonomije, izjavio je Tanjugu Dmitri Basov, šef katedre za fiziku na tom prestižnom američkom univerzitetu.

Basov je naglasio da je životna priča Mihajla Pupina, naučnika koji je imao snažnu ulogu u oblikovanju fizike ne samo u SAD, već širom sveta, i danas moćan primer za generacije njihovih studenata.

Pupin, koji je umro na današnji dan 1935. godine, naglasio je Basov, rano je prepoznao koliko je važno stvoriti sistem koji integriše inovativnu nastavu sa najsavremenijim istraživanjem i pristupom savremenoj industriji.

„Implementirao je takav model na Kolumbiji početkom 1900-ih i taj opšsti model se danas univerzalno prati na univerzitetima širom sveta. Njegova životna priča o imigrantu koji stiže u Njujork sa pet centi i kasnije postaje jedan od najistaknutijih naučnika svog vremena, moćan je primer za generacije studenata Kolumbije”, rekao je za Tanjug Basov, koji je i direktor Enegy Frontiers istraživačkog centra na Kolumbija Univerzitetu.

Basov je naveo da radovi na renovniranju Pupinovog lobija, dela zgrade iz 1927. godine namenjenog za izučavanje fizike i astronomije nazvane po Mihajlu Pupinu, napreduju posebno sada, kada je pre tri nedelje, Kolumbija uklonila većinu ograničenja zbog KOVID-a.

“Biće to veoma impresivan deo zgrade”, u njoj će biti i bista Mihajla Pupina kao prikazi njegovih naučnih dostignuća, rekao je Basov i dodao da će u lobiju biti predstavljani i rezulati današnjih generacija stasavalih na tom njujorškom univerzitetu.

Basov je naveo da i same zgrade u Kampusu Univerziteta imaju veoma značajnu ulogu za američki život, kulturu i politiku, a nazivane su po istaknutim ličnostima poput Aleksandera Hamiltona (utemeljivača nacije), jedna od njih je Pulicerov hol u čast Jozefa Pulicera i nagrade koju od 1917. godine dodeljuje Univerzitet za pisanu reč, a jedan od dobitnika bio je, kako je podsetio, i Pupin.

Veoma cenimo Pupinov doprinos obrazovanju, nauci, kao i osnivanju brojnih nacionalnih američkih institucija, bio je jedna od vodećih figura 20. veka, a to je bilo revolucionarno vreme tranzicije od klasične do kvantne fizike, rekao je Basov i naveo da je zgrada nazvana po Pupinu, od 1966. pod zaštitom države i predstavlja izuzetnu vrednost kao sećanje na važan deo istorije.

Mihajlo Pupin je od 1889 do 1935. godine bio profesor fizike na Kolumbija univerzitetu gde je Nikola Tesla 1894. godine stekao počasni doktorat.

Koreni te prestižne instutucije datiraju iz 1754. godine, a na njoj je do pre nekoliko meseci predavač bio i novoimenovani ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil.

Između ostalog Pupin je bio i jedan od osnivača Nacionalne agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja – NASA.

O značcaju Pupinovog dela za razvoj aeronautike i svemirskih istraživanja, govori 12 dokumenta kojima je istaknuto ime “Mićael I Pupin”, a koja se, kako je rečeno Tanjugu u agenciji NASA, nalaze na sajtu na www.nasa.gov

Mihajlo Pupin bio je između ostalog počasni doktor na 18 univerziteta, dobitnik Pulicerove nagrade za autobiografsko delo “Od pašnjaka do naučenjaka” koja je deo lektire u američkim školama, počasni koznul Srbije u SAD i prijatelj 28. predsednika SAD Vudroa Vilsona, zahvaljujući čemu se, između ostalog, zastava Srbije vijorila na Beloj kući, a tako nešto dogodilo se samo dva puta u istoriji SAD.

Jedna planeta nosi njegovo ime, kao i krater na Mesecu.

Bio je veliki dobročinitelj, zlatim slovima je upisan i u istoriju razvoja beogradskog Narodnog muzeja kome je poklonio legat – deo stalne postavke.

Patentirao je 34 pronalaska, a induktivni kalemovi u njegovu čast nazvani su „Pupinovi kalemovi”. Telefonska kompanija Bel kupila je pravo korišćenja Pupinovih kalemova 1901. godine, a potom i Simens.

U najvećim listovima bili su naslovi da je zahvaljujući Mihajlu Pupinu, američki predsednik podigao slušalicu i prvi put razgovarao s Evropom.

Na putu Pupinovih uspeha veliku ulogu imala je njegova majka koja je govorila da je “znanje zlatna lestvica kojom se ide do nebesa”.

Umro je u SAD gde je i sahranjen. Na grobu piše: Mićael Idvorsky Pupin oktobar 4. 1858 – marć 12 1935.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.