Kraj Haškog tribunala – „gubitnik Srbija i Zapad“

Ceremonija zatvaranja Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju, poznatijeg kao Haški tribunal, održaće se danas, a 10 dana kasnije i zvanično će biti zatvoren, odnosno prestaće da postoji.

Ceremoniji će prisustvovati zvaničnici iz Srbije, kao i iz bivših jugoslovenskih rebulika, čiji su državljani tokom protekle 24 godine prosecuirani pred tim sudom koji je 25. maja 1993. godine osnovao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija radi gonjenja počinilaca ratnih zločina na teritoriji bivše Jugoslavije.

Tribunal je sa radom prestao 30. novembra okončavši sve protepene postupke, a njegov rad je nastavo takozvani Mehanizam za međunarodne krivične sudove koji će okončati sve preostale žalbene postupke.

Dan ranije, 29. novembra, Žalbeno veće tribunala izreklo je pravosnažnu presudu u slučaju „Prilić“, a objavljivanje te odluke pamtiće se po samoubistvu jednog od optuženih Slobodana Praljka koji je, kad je čuo da mu je potvrđena kazna od 20 godina zatvora za zločine nad Muslimanima u Bosni i Hercegovini, ispio otrov u sudnici.

Nedelju dana pre toga, Tribunal je generalu Vojske Republike Srpske Ratku Mladiću izrekao kaznu doživotnog zatvora.

Tokom više od 24 godine rada Tribunal je procesuirao 161 optuženog, od kojih su više od polovine bili Srbi iz vojnog i političkog života Srbije i Republike Srpske.

Kako je Tanjugu rečeno u Tribunalu, u okviru priprema za zatvaranje, Tribunal je u prethodne dve godine organizovao niz skupova o svom nasleđu kako bi drugima omogućio da njegova dostignuća koriste kao osnovu za dalji rad.

Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS) osnovao je Savet bezbednosti UN kako bi završio preostale funkcije Tribunala.

On će okončati žalbene postupke protiv Radovana Karadžića, Vojislava Šešelja, Ratka Mladića, kao i ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, a preuzeo je i krivično gonjenje Vjerice Radete i Petra Jojića čije izručenje nije odobrilo srpsko pravosuđe.

Urpkos „selektivnoj pravdi“ koju su delili svih ovih godina osuđujući pretežno Srbe, u Haškom tribunalu tvrde da su ponosni na svoj rad.

„Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju je izuzetno ponosan na to što je presudio ili na drugi način priveo pravdi svako od 161 lica protiv kojih je tužilac podigao optužnice za zločine počinjene na teritoriji bivše Jugoslavije tokom sukoba devedesetih godina XX veka“, naveli su ranije u tom sudu.

Srbima, koji su činili vojni i politički vrh tadašnje Srbije i RS je pred tim sudom izrečeno ukupno 1.200 godina zatvora.

Sa druge strane, Haško tužilaštvo je, kad je reč o predstavnicima drugih naroda uključenih u sukobe, optužilo mahom vođe paravojnih i terorističkih organizacija koji su nakon suđenja oslobađani od optužbi, poput Nasera Orića, Ramuša Haradinaja, Ante Gotovine, Mladena Markača…

Jedan od trojice glavnih aktera u ratnim sukobima zbog kojih je Tribunal osnovan – nekadašnji predsednik Srbije i SRJ Jugoslavije Slobodan Milošević, umro je 2005. u pritvorskoj jedinici tog tribunala, dok su druga dva aktera, iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, Franjo Tuđam i Alija Izetbegović, izbegla međunarodnu pravdu, jer su u međuvremenu preminuli.

Protiv Izetbegovića je bila podignuta optužnica, dok je, prema rečima tadašnje glavne tužiteljke Tribunala Karle del Ponte, protiv Tuđmana bila u pripremi.

Kada je reč o nasleđu ovog međunarodnog suda, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 2010. godine Rezolucijom 1966 Tribunalu dao mandat da omogući osnivanje informacionih i dokumentacionih centara u državama bivše Jugoslavije.

Ti centri će omogućavati digitalni pristup elektronskim primercima svih javnih spisa i arhivskog materijala Tribunala.

„Tokom više od 24 godine rada, Tribunal je stvorio ogromno bogatstvo sudskih dokumenata i spisa, koji uključuju dokaze, presude, naloge, odluke, svedočanstva hiljada svedoka, dokazne predmete i transkripte i audio-vizualne snimke postupaka vođenim pred njim“, naveli su u Tribunalu.

Dodaju da ti spisi predstavljaju izuzetno vredan izvor informacija o radu Međunarodnog suda kao i o događajima koji su se dogodili u bivšoj Jugoslaviji tokom sukoba devedesetih godina XX veka.

„Osim što će biti od ogromne važnosti i vrednosti žrtvama i članovima njihovih porodica, oni su takođe izuzetan izvor za pravne stručnjake koji se bave predmetima u vezi s ratnim zločinima, kao i za nacionalne vlasti, nevladine organizacije, predstavnike akademske zajednice, pedagoge, istoričare, novinare i druge predstavnike civilnog društva aktivne na polju tranzicijske pravde“, smatraju u Tribunalu.

A kao podsećanje na „selektivnost u deljenju pravde“, vredna je izjava sudskog lekara Hose Pabla Barjabara, koji je radio pri UNMIK-u, a koji tvrdi da je 2010. godine u Nemačkoj, i to uz odobrenje Haškog tribunala, uništeno 400 uzoraka DNK žrtava na Kosovu.

Barjabar je, naime, u intervjuu za švajcarski dnevnik Vreme tada naveo da su nemački policajci na Kosovu 1999. godine sakupili 400 uzoraka DNK, te da je on 2002. tražio te uzorke radi identifikacije.

„Nemci su rekli da su ih uništili jer im je Haški tribunal to dozvolio“, izjavio je tada Barjabar.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.