U trendu

Lirman: Otvoreni Balkan treba da uključi Kosovo

BERLIN – Nemacka državna sekretarka zadužena za Evropu Ana Lirman izjavila je da EU mora da postigne „stabilnost i saradnju na Zapadnom Balkanu“, da što pre treba otvoriti pristupne pregovore s Albanijom i Severnom Makedonijom, kao i da inicijativa Otvoreni Balkan treba da uključi Kosovo.

„Mnogo govorimo u Evropi baš o evropskom suverenitetu. I ako želimo da budemo suvereni kao Evropljanke i Evropljani, moramo stvarno postići stabilnost i saradnju na Zapadnom Balkanu, koji zapravo već i jeste u evropskoj kuci, samo ne i formalno. I zbog toga mi je to vrlo važno“, rekla je Lirman za Dojče vele (DW).

Govoreći o „Otvorenom Balkanu“ u kojem su za sada Srbija, Albanija i Severna Makedonija, Lirman je rekla da ima „razumevanje za to da postoji velika želja da se u regionu sarađuje“ i da, istovremeno, „inicijative koje hoce da jacaju regionalnu saradnju moraju stvarno biti i inkluzivne“, odnosno da treba da uključe i Kosovo.

Za to su, dodaje, vrlo podesni instrumenti Berlinskog procesa. „U Sofiji je prošle godine vec postignuta saglasnost oko zajednickog tržišta. I to sada valja konacno i sprovesti u delo.“

Francuska, koja je nedavno preuzela šestomesečno predsedavanje Savetom EU, ranije se, kako ocenjuje DW, oštro protivila proširenju na Zapadni Balkan. Na pitanje da li se to menja, nemacka državna sekretarka kaže:

„Da. Francuska je poslala jasan signal programom predsedavanja Savetom EU, u kojem je jedna od centralnih stvari – perspektiva pristupa za zemlje Zapadnog Balkana. Bice održana konferencija za Zapadni Balkan. Makron je u svom govoru u Strazburu još jednom pomenuo temu i pojasnio da postoji ta perspektiva pristupa. Tako gledano, signali iz Pariza su vrlo ohrabrujuci.“
Takođe, Lirman je istakla da Evropska unija treba da drži reč datu Albaniji i Severnoj Makedoniji. „Zbog toga bi pregovori o pristupu trebalo da budu otvoreni što pre“, rekla je nemacka državna sekretarka u Ministarstvu spoljnih poslova.

„Svim snagama se zalažemo da se sa puta uklone poslednje prepreke. Smatram da cemo tu uskoro uznapredovati“, dodaje ona.

U slucaju Skoplja i dalje je na snazi veto Bugarske, koja traži da Severna Makedonija prizna „zajednicku istoriju“, onako kako se interpretira u Sofiji, navodi DW.

Dolaskom na vlast reformske Vlade premijera Kirila Petkova stvari se,kako ocenjuje DW, pokreću sa mrtve tacke pa je Petkov na meti kritika i bugarskog predsednika i opozicije.

„Mi smo spremni da podržimo procese koji moraju da se odvijaju, ali to je u prvoj liniji bilateralni proces, i smatram da je jedan od prioriteta nove bugarske vlade napredovanje sa sopstvenom reformskom agendom. Postoji velika želja da se istorija prepusti istoričarima“, kaže o tome Lirman.

Osvrćući se na uticaj drugih aktera u regionu, poput Rusije, Lirman kaže da je odgovor evropska perspektiva: „Za nas je centralno da jasno kažemo da su te zemlje deo evropske kuce i da stvarno tu pripadaju. Pa i iz geostrateških razloga“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar