Mekarti: Zbog diplomatije vakcinama SRB više okrenuta Istoku

VAŠINGTON – Za sve teže pristupanje Evropskoj uniji nije odgovorna isključivo Srbija, ocenjuje Pol Mekarti, direktor za Evropu Međunarodnog republikanskog instituta (IRI), koji smatra da je pandemija i „diplomatija vakcinama“ doprinela da se Srbija više okrene Istoku.

Mekarti za Glas Amerike precizira da se zbog veće dostupnosti Srbija, kao i druge drzave, okrenula nabavci vakcina iz Rusije i Kine.

„Ne mogu da kažem da je smatram odgovornom za to, jer joj mnogo toga nije ponuđeno, a srpske vlasti nužno moraju razmišljati o svom narodu. Nevezano za to – iz stavova lidera Evropske unije u Briselu sasvim je jasno da nisu zadovoljni napretkom Srbije“, naveo je on.

Smatra da postoje „jasni nedostaci u razvoju demokratije, vladavini prava i ljudskim pravima“, kao i da su u Srbiji na sceni „moćne partije i da politički pluralizam nije izražen“.

„Nadam se da će Srbija doneti ispravne odluke okrećući se, ne samo ka članstvu u EU, već i dugoročno evroatlantskim strukturama. Srbija je partner Zapada i potrebno je osnažiti njen put”, podvlači Mekarti.

Američki stručnjak je označio strane za koje smatra da snose deo odgovornosti za zastoj Srbije na putu evrointegracija. On za to krivi Brisel i do neke mere Sjedinjene Američke Države.

„Mislim da se stvorio vakuum koji Rusija i Kina popunjavaju predstavljajući se kao dobronamerne strane koje nude pomoć. Ja ne mislim da su dobronamerne. Mislim da je njihov uticaj veoma štetan“, ocenjuje on.

Navodi da može da shvati razloge zbog kojih se Srbija okrenula Istoku zbog vakcina, čak i drugih vidova podrške, poput investicija iz Kine i da je važno da Zapad iskorači te da je otvaranje kancelarije američke Međunarodne razvojne korporacije (DFC) prvi korak za obezbeđivanje ulaganja.

Upitan za čestitku Džozefa Bajdena povodom Dana državnosti Srbije u kojoj pominje uzajamno priznanje Srbije i Kosova kao rešenje spora dve strane, Mekarti je rekao da je to konstanta američke politike i da tu nije došlo ni do kakvnih promena, te podseća da je to radio i Donald Tramp.

„To nije ništa novo. Međutim, verujem da nije baš najbolja ideja kombinovati čestitku povodom Dana državnosti i pominjanje punog priznanja nezavisnosti Kosova. Svi znaju da se radi o procesu i normalizaciji koja će biti postepena“, ukazao je.

Podseća da EU po tom pitanju nema univerzalan stav, da pet njenih članica ne priznaje nezavisnost Kosova, a da SAD kao krajnji ishod očekuju međusobno priznanje dve zemlje.

Vlast u Srbiji, kako je rekao, kupuje vreme – jer je tema priznavanja Kosova „nepopularna u javnosti Srbije“. Dodaje da je tu i podrška Rusije i Kine ukoliko bi stvari stigle do Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

„Mislim da bi iskorak SAD u ovom slučaju bio da deluju neposrednije prema Srbiji i to je ono što bismo mogli očekivati od nove administracije“, naveo je on.

Upitan da li je Trampova administracija imala drugačiji pristup rešavanju kosovskog pitanja, on je rekao da nema mnogo razlike, ali da Trampova administracija bila otvorenija za stavove Beograda u poređenju sa Prištinom.

„Više su se usredsredili na ekonomsku normalizaciju, koja čini okosnicu sporazuma u Vašingtonu. Oni su se usredsredili na to, a ne na cilj međusobnog priznavanja, koji je naveden u Bajdenovom pismu“, rekao je Mekarti.

Upitan šta bi bilo najbolje moguće rešenje za kosovsko pitanje i kada bi moglo biti postignuto, on je rekao da na to pitanje nema odgovor, da je potrebno vreme, ali i da treba imati umerena očekivanja.

„Lično mislim da bi bilo najbolje da nastave da postižu i primenjuju sporazume u raznim oblastima. I da bi to moglo doprineti nekoj vrsti uzajamnog priznanja nezavisnosti. Ne znam kada bi se to moglo dogoditi“, naveo je Mekarti.

Smatra da po stabilnost Zapadnog Balkana nije dobro da Kosovo ostane međunarodno nepriznato – neodređenog statusa i da u dugoročnom smislu to stvara nestabilnu situaciju.

„Uzajamno priznanje treba da bude okončanje tog procesa. Ne znam kako bi to tačno moglo da izgleda. Ono što bih želeo da vidim u narednim godinama su pregovori i dogovor, a deo toga se već nalazi u sporazmu postignutom u Vašingtonu. Saradnja u oblasti energetike bi, primera radi, bio korak u pravom smeru“, naveo je direktor za Evropu nevladine organizacije IRI.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.