Ministartvo odbrane SAD o politici Rusije na Z. Balkanu

VAŠINGTON – Na Zapadnom Balkanu Srbija je najpopustljivije okruženje kada je reč o ruskom uticaju, ocenjuje američko Ministarstvo odbrane i konstatuje da je saradnja SAD sa našom zemljom u oblasti odbrane i dalje komplikovana zbog težnji Srbije da ostane vojno neutralna i da ne pristupa vojnim savezima.

To se prema Radiju Slobodna Evropa (RSE) navodi u izveštaju američkog ministarstva iz maja ove godine.

U izvštaju su analizirani odnosi Rusije sa Srbijom, Prištinom, BiH i Severnom Makedonijom, a navodi se da su bilateralne Srbije i Rusije bile na znatno nižerm nivou pre dolaska na vlast Srpske napredne stranke, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem 2012. godine.

„Nakon 2012. godine, Srpska napredna stranka je preduzela korake kako bi povećala vojnu saradnju sa Rusijom“, navodi se u izveštaju u koji je RSE, kako navodi, imao uvid.

Američko ministarstvo ocenjuje da je ta saradnja rezultirala potpisivanjem ugovora o strateškoj saradnji u novembru 2013. godine, kao i da jedino Srbija na Zapadnom Balkanu ima potpisane ugovore o saradnji u oblasti bezbednosti.

Naglašava se i da jedino Srbija učestvuje u zajedničkim vojnim vežbama sa Rusijom, najmanje dva puta godišnje od 2014. godine, kao i da blagonaklono gleda na pomoć prilikom nabavke vojne opreme.

U izveštaju se tvrdi i da je Rusija, kako bi se suprotstavila međunarodnoj izolaciji koja je usledila nakon pripajanja Krima 2014. godine, počela da pokazuje veće interesovanje za razvojem vojne saradnje sa Srbijom.

U izveštaju se podseća da su proslava dana Vojske Srbije i vojna parada pomereni 2014. kako bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da prisustvuje tom događaju, i navodi da je tempo zajedničkih vojnih vežbi intenziviran posle te godine.

Kada je reč o kupovini naoružanja i opreme, navodi se da je od 2012. godine jedino Srbija na Zapadnom Balkanu nabavljala rusko naoružanje i opremu, čiji iznos premašuje milion dolara.

Detaljno se navode sve kupovine, među kojima je i nabavka dva helikoptera MI 17, vrednih 25 miliona dolara 2016. godine.

Navodi se i da Srbija čvrsto odbija da ide ka članstvu u NATO, iako je članica Partnerstva za mir sa aktivnim Individualnim akcionim planom partnerstva (IPAP).

„SAD su najaktivniji vojni partner Srbije. Srbija ima više nego dvostruki broj angažmana sa SAD nego sa bilo kojom drugom državom. Medutim, manjak transparentnosti u strateškim i operativnim prioritetima Srbije komplikuje saradnju u oblasti odbrane“, navodi se u izveštaju i ukazuje na saradnju Srbije i NATO, uprkos tome što naša zemlja ne teži da postane članica Alijanse.

Kada je reč o Bosni i Hercegovini, u izveštaju se navodi da odnose te države sa Rusijom komplikuju etničke i političke tenzije u toj zemlji.

Tvrdi se da postoje dokazi da „Rusija podržava separatistički pokret bosanskih Srba na čelu sa Miloradom Dodikom“ s ciljem da spreči ulazak BiH u NATO i EU.

„Tenzije u BiH dodatno podstiču odnosi između državnih institucija i entiteta Federacije Bosne i Hercegovine na jednoj strani, dok je na drugoj strani većinsko srpski entitet Republika Srpska“, ukazuje se u izveštaju i ocenjuje da to što se vodeće partije bosanskih Srba protive članstvu u NATO pruža Rusiji priliku da destabilizuje BiH.

Napominje se i da Priština ne sarađuje s Moskvom u bezbednosnim pitanjima.

„Rusija ne priznaje Kosovo kao suverenu državu i podržava odbijanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova. Inicijativa Kosova da razvije održiv vojni sistem i želja da potpiše akcioni plan za članstvo u NATO savezu (MAP), ograničava mogućnost Rusije da se meša u unutrašnja pitanja Kosova“, smatra američko ministarstvo.

Navodi se i da politika SAD prema razvoju kosovskih snaga bezbednosti „poziva na pridržavanje desetogodišnjeg plana tranzicije uz podršku SAD, nastavak regrutacije pripadnika iz manjinskih zajednica i unapređenje komunikacije i koordinacije između KSB-a i NATO-a“.

U izveštaju se navodi i da je NATO trenutno u procesu preispitivanja odnosa sa Prištinom, ne uključujući misiju KFOR, nakon što je doneta odluka o transformaciji KSB.

U izveštaju se navodi i da je odbrambena politika Severne Makedonije primarno vođena članstvom te zemlje u NATO i da su te težnje ojačale otpor Skoplja prema ruskom mešanju.

Američko ministarstvo smatra da je Rusija na Zapadnom Balkanu odlučna da odbije uticaj EU i SAD i umanji uticaj NATO.

Takođe ocenjuje da SAD i EU ne mogu sebi da priušte ambivalentnost na Zapadnom Balkanu, jer takav pristup otvara vrata „ruskom malignom uticaju“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.