Moskva domaćin pregovora o približavanju Sirije i Turske

Beta 4. april 2023. 22:40

Visoke diplomate Rusije, Turske, Sirije i Irana završile su u utorak dvodnevne razgovore u Moskvi što je deo napora Kremlja da pomogne u približavanju turske i sirijske vlade.

Rusko i tursko ministarstvo inostranih poslova objavila su sažeta saopštenja: da su diplomate razgovarale o pripremama za planirani sastanak ministara inostranih poslova četiri zemlje. Moskva je konsultacije opisala kao „iskrene i direktne“, a Ankara rekla da su održane na „transparentan i jasan način“, ne nudeći detalje.

Razgovori u Moskvi su vođeni pošto su zastali drugi pregovori, uz posredovanje UN, za političko rešenje sirijskog sukoba.

Rusija je vodila vojnu kampanju u Siriji od septembra 2015. godine, udruživši se sa Iranom kako bi omogućila vladi sirijskog predsednika Bašara Asada da se bori protiv naoružanih opozicionih grupa i povrati kontrolu nad većim delom zemlje. Dok je većina ruske vojske zauzeta borbama u Ukrajini, Moskva je zadržala svoje vojno uporište u Siriji i drži ratne avione i trupe u svojim tamošnjim bazama.

Kremlj je uporno nastojao da pomogne Siriji da obnovi narušene veze sa drugim zemljama u regionu, uključujući susednu Tursku koja je podržavala oružanu opoziciju Asadu tokom 12-godišnjeg sukoba. Moskva je u decembru bila domaćin iznenadnog sastanka turskog i sirijskog ministra odbrane, prvog otkako se ustanak u Siriji iz 2011. pretvorio u građanski rat.

Pozdravljajući učesnike četvornih pregovora u utorak, Lavrov je pozvao sirijske i turske diplomate da pokažu „fleksibilnost i konstruktivan stav“ i da napuste „konfrontacionu retoriku i prestupe iz prošlosti“. On je dodao da će proces normalizacije potrajati, ističući da je važno „naći zajednički jezik za postizanje ravnoteže interesa i izbegavati preduslove“, i obećao da će Moskva i Teheran pomoći stvaranje uslova za dalje razgovore.

Ajman Susan, zamenik sirijskog ministra spoljnih poslova je na razgovorima u Moskvi zahvalio Rusiji i Iranu zbog pomoći u „suprostavljanju terorizmu“, prenela je državna novinska agencija SANA. Susan je osudio druge zemlje koje su „iskoristile situaciju stvorenu ovim ratom da ilegalno pošalju svoje snage u Siriju“ i podrže „terorističke grupe“.

Turska je podržala naoružane opozicione grupe u Siriji koje su nastojale da svrgnu Asadovu vladu tokom građanskog rata u kojem je poginulo skoro 500.000 ljudi i raseljena polovina predratnog stanovništva te zemlje. Turska ima de fakto kontrolu nad velikim delovima severozapadne Sirije, a Susan je naglasio da je povlačenje turskih snaga sa sirijske teritorije preduslov za normalizaciju veza.

Ali, iako je Turska podržala borce sirijske opozicije na severu, Ankara i Damask su podjednaki protivnici „Sirijskih demokratskih snaga“ (SDF) koje podržavaju SAD i predvode ih Kurdi na severoistoku Sirije. Opozicioni borci koje podržava Turska, sukoblajavali su se sa SDF-om, optužujući ih da su ogranak turske zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK). PKK je decenijama vodila oružanu pobunu unutar Turske.

Asadova vlada smatra SDF secesionističkom, koja krade kontrolišući glavna naftna polja u Siriji.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je pod intenzivnim pritiskom kod kuće da vrati sirijske izbeglice i to usred privredng pada svoje zemlje i rastućeg raspoloženja protiv izbeglica. Predstoje mu predsednički i parlamentarni izbori u maju.

Napori za pomirenje Sirije i Turske bili su na vrhu dnevnog reda razgovora ruskog predsednika Vladimira Putina sa Asadom kada je prošlog meseca posetio Moskvu.

Posle katastrofalnog zemljotresa u februaru u Siriji i Turskoj, izgledalo je da su međunarodne simpatije ubrzale njihovo približavanje. Neki su tražili i dijalog sa Sirijom i njen povratak u 22-članu Arapsku ligu, više od decenije otkad je njeno članstvo suspendovano zbog gušenja građanske pobune u njenim prvim mesecima.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.