U trendu

Nova eskalacija: Amerikanci dronom ubili drugog najmoćnijeg čoveka u Iranu

Usled dramatične eskalacije krvave borbe Vašingtona i Teherana, Bela kuća je saopštila da je američki predsednik Donald Tramp naredio vazdušni napad u kom je danas u ranim jurarnjim časovima u Bagdadu ubijen visokorangirani iranski general Kasem Sulejmani, prenose svetski mediji.

Sulejmani, koji je vodio iranske vojne operacije u Iraku i Siriji, poginuo je dok su ga lokalni saveznici vozili sa aerodroma u Bagdadu. U napadu je takođe ubijen i zamenik šefa PMU-a, Abu Mahdi al-Muhandes, bliski Sulejmanijev saradnik.

„General Sulejmani je aktivno razvijao planove za napad na američke diplomate i pripadnike službi u Iraku i širom regiona. Ovaj udar imao je za cilj da odvrati iranske planove napada. Sjedinjene Američke Države nastaviće da preduzimaju sve neophodne mere kako bi zaštitile naš narod i naše interese, gde god da se nalaze širom sveta“, navodi se u saopštenju Pentagona.

Inače, nekoliko minuta pre saopštenja zvaničnih institucija SAD, Tramp je na svom Tviter nalogu objavio sliku američke zastave, bez komentara.

Nešto kasnije se oglasila Bela kuća sa izjavom da je vazdušni udar „odlučujuća odbrambena akcija“ koja je sprovodena „po nalogu predsednika“.

Iran je potvrdio Sulejmanijevu smrt, rekavši da će SAD biti odgovorne za posledice.

„Američki akt međunarodnog terorizma, ciljanje i atentat na generala Sulejmanija, reprezenta najefikasnije sile koja se bori protiv Daeša (ISIS), Al Nusre, Al Kaide i drugih, izuzetno je opasna i bezumna eskalacija. SAD snose odgovornost za sve posledice svog avanturizma“, naveo je iranski ministar spoljnih poslova Muhamed Džavad Zarif na Tviteru.

Ovaj vazdušni udar koji je doveo do dramatičnog usijanja tenzija, usledio je nakon serijskih udara obe strane, koji su u Iraku konstantni od kraja 2006. Sulejmani je bio centralna figura u gotovo svemu što je Iran činio i visoki zvaničnici SAD, pod bivšim predsednikom te zemlje Barakom Obamom, su smatrali da je skoro nedodirljiv. Inače, ovaj udar je usledio u trenutku kada je Irak već bio na ivici sveobuhvatnog proksi rata, a nekoliko sati nakon dvodnevne opsade američke ambasade u Bagdadu od strane militanata PMF-a i njihovih pristalica za koju je Pentagon optužio Sulejmanija da ju je orkestrirao, prenose mediji.