najveća internet zajednica u Srbiji već 18 godina

U trendu

O čemu Lavrov i Tilerson pričaju iza zatvorenih vrata

Jedno od glavnih pitanja ovog jutra u Moskvi je šta se dešava iza zatvorenih vrata jedne od vila ruskog Ministarstva spoljnih poslova, gde je u toku sastanak ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Reksa Tilersona.

Moskva je za Tilersona spremila brojna pitanja, a već je unapred bilo poznato da će glavna tema razgovora biti situacija u Siriji.

Analitičari smatraju da rusko rukovodstvo posebno zanima kakve korake namerava da preduzme Amerika posle napada krstarećim raketama na sirijsku vazdušnu bazu u Homsu.

Ruska strana takođe očekuje da čuje i kakvi su planovi Vašingtona za Libiju i Irak i kakva je budućnost strategije za Jemen, u kojem se američko oružje koristi za masovno bombardovanje gradova, što dovodi do pogibije civila i pogoršava humanitarnu katastrofu.

Kako se očekuje, biće pokrenuto i pitanje Severne Koreje, borbe protiv međunarodnog terorizma, regulisanja situacije u Ukrajini.

Jedno od ključnih pitanja je i pitanje rusko-američkih odnosa, koji, prema oceni Moskve, preživljavaju najteži period od kraja Hladnog rata.

Analitičari takođe očekuju da će se tokom prve posete američkog državnog sekretara Moskvi rešiti i sudbina prvog susreta Vladimira Putina i Donalda Trampa.

Ruski mediji navode da bi tema razgovora mogla da bude i situacija na Balkanu, pre svega ulazak Crne Gore u NATO.

Tilerson je uoči puta u Rusiju izneo ultimatum Kremlju, zahtevajući od Moskve da prestane da podržava sirijskog lidera Bašara el Asada. Politikolozi su, međutim, savetovali Tilersonu da promeni ton kako bi razgovori bili produktivni.

„Pitanje ruske strane bi moglo da bude — ako vi svrgnete režime u Siriji, Severnoj Koreji i Iranu, šta ćete da radite dalje? Između ostalog, ne postoji nijedan primer uspešne transformacije neke zemlje nakon što su SAD izvršile invaziju na nju. To se tiče i Avganistana, gde su SAD delovale uz podršku UN, a to se odnosi i na Ukrajinu, koju uprkos nekim drugačijim prognozama, impulsivna američka administracija neće ostaviti na miru. A jačanje aktivnosti SAD u Ukrajini bi moglo da dovede do direktnog sukoba Moskve i Vašingtona“, kaže za Sputnjik Aleksej Piljko, stručnjak za SAD i direktor Evroazijskog komunikacionog centra.

Analitičar takođe smatra da je veoma važno pokrenuti pitanje odgovornosti SAD za korake koje preduzima prema određenim zemljama.

„Moglo bi se postaviti pitanje odgovornosti SAD, kako prošle tako i buduće. Trebalo bi pitati da li su možda postojali drugi načini rešavanja problema u zemljama u čije su se unutrašnje poslove umešale SAD i da li su SAD svesne da se na taj način podriva međunarodna stabilnost. Kada je reč o nedavnim dešavanjima u Siriji, trebalo bi pitati zašto još nije podignuta optužnica protiv onih koji su odgovorni za falsifikaciju podataka o tome da Irak navodno poseduje hemijsko oružje. Sada Amerikanci ponovo deluju po istom principu, nazivajući provokaciju u Idlibu Asadovim zločinom. Trebalo bi podsetiti na iračko iskustvo i staviti do znanja da političari treba da snose odgovornost ako neosnovano optuže zemlju da poseduje zabranjeno oružje“.

Piljko smatra i da bi Lavrov na sastanku sa Tilersonom trebalo da pokrene i pitanje razmeštanja NATO vojske u baltičkim zemljama.

„Smatram da je neophodno pokrenuti to pitanje. To je crvena linija za Rusiju, koja se ne meša u situaciju samo zato što ne želi da podriva međunarodnu stabilnost. Rusko-estonska granica je udaljena samo nekoliko desetina kilometara od drugog po veličini ruskog grada — Sankt Peterburga, i zato bi razvijanje vojne infrastrukture u toj baltičkoj zemlji bilo direktna pretnja za Rusiju. Zbog toga je neophodno pokrenuti pitanje o poštovanju principa Osnivačkog akta Rusija—NATO iz 1997. godine i odustati od razmeštanja dodatnog naoružanja na teritoriji zemalja koje su nedavno postale članice NATO-a“.

Sastanak ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova i američkog državnog sekretara Reksa Tilersona vodi se iza zatvorenih vrata, a rezultati će biti saopšteni na konferenciji za novinare. Trajanje sastanka nije striktno određeno, ali razgovori šefova diplomatije Rusije i SAD umeju da traju i po nekoliko sati, a često se završavaju i kasno noću.

Pregovori se vode u istorijskoj vili Zinaide Morozove u Moskvi, koja pripada ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, i koja je u svojoj istoriji više puta bila mesto istorijskih sastanaka između ruskih i američkih diplomata.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike