U trendu

Orlić: Odnosi SAD i Srbije dobri i postaju sve bolji

VAŠINGTON – Odnosi između Srbije i Sjedinjenih Država su jako dobri i vremenom postaju sve bolji, izjavio je u intervjuu Glasu Amerike Vladimir Orlić, predsednik Skupštine Srbije.

Orlić, koji boravi u Vašingtonu, ukazao je da su strateško opredeljenje Srbije i njen spoljnopolitički prioritet da odnosi sa SAD budu dodatno unapređeni u, kako je kazao, najširem spektru tema i oblasti.

On je naveo da napredak u oblastima ekonomije i robne razmene, kao i unapređen politički dijalog koji postoji, uz činjenicu da je njegov boravak u Vašingtonu, prva poseta bilo kojoj stranoj zemlji od konstituisanja Narodne skupštine, pokazuje čvrstinu tog opredeljenja.

Orlić je istakao da se u okviru tih nastojanja planira uspostavljanje, kako ga je označio, strateškog dijaloga kao novog okvira u odnosima Srbije i SAD, za koje je naveo da „očekuje da će u budućnosti biti još sadržajniji i kvalitetniji“.

On je naveo da je, što se tiče odnosa prema krizi u Ukrajini, pozicija Srbije od samog početka usklađena sa međunarodnim javnim pravom, sa pitanjem poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.

„I po tom pitanju smo uvek bili maksimalno dosledni i jasni. Pri čemu naravno, Republika Srbija postavlja i pitanje: Šta se dešava kada je reč o suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše zemlje? Jer kao što je poznato, ne poštuju ga svi. I oni koji su rešili da priznaju takozvano Kosovo upravo su na primeru Srbije te principe narušili. I Srbija s punim pravom, baš zbog toga što ima jasan i principijelan stav i poštuje ga dosledno o kojoj god državi sveta da je reč, ima pravo da ta pitanja postavi“, ukazao je predsednik Skupštine Srbije.

Orlić je naveo da je evropsko opredeljenje Srbije nesporno i da je to „strateško opredeljenje pod rednim brojem jedan“.

„I bukvalno tako, od reči do reči. I to ste čuli od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, od naših zvaničnika u svakoj prilici i na svakom mestu. Bez ikakve razlike. Da li te reči izgovaramo u Beogradu, ili u Briselu, ili u Berlinu, Vašingtonu, ali i u Moskvi, Pekingu, bez ikakve razlike. I to je vrlo jasno i poznato svima“, naveo je Orlić.

On je govorio i mogućim sankcijama Rusiji, i rekao da će se Srbija rukovoditi „uvek svojim vitalnim, državnim i nacionalnim interesima, sadržanim u zaključcima Saveta za nacionalnu bezbednost Republike Srbije“.

„I ti interesi ne podrazumevaju učešće u režimu sankcija, a obrazloženo je i zašto. Dakle, to je ne samo naš odnos prema nekome ko pruža podršku našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu, ne priznajući takozvano Kosovo i tu podršku takođe reflektuje na nivou Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To je i naš odnos prema vrlo konkretnim praktičnim razlozima i potrebama našeg naroda“, izjavio je Orlić.

On je još dodao da Srbija nije u tome izuzetak i podsetio da su države članice Evropske unije same napravile mnogo izuzetaka izuzimajući sebe iz sankcija koje uvode Ruskoj Federaciji kao i da su to obrazložile određenim specifičnim potrebama i vitalnim interesiima.

Orlić je naveo i da je sporazum Srbije i Rusije na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija bez političkog značaja i da je reč o tehničkom dokumentu između dva ministarstva.

Predsednik Narodne skupštine je naglasio da Srbija radi ono na šta se obavezala i što je sadržano u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (S SP), koji predviđa postepeno usklađivanje sa zajedničkom politikom Evropske unije, a da će stoprocentna usklađenost važiti u trenutku punopravnog članstva.

Na pitanje da li to onda značiti da bi Srbija mogla uvesti sankcije Rusiji kada postane članica Evropske unije, Orlić je rekao da bi u tom trenutku ono što je važeće za države članice Evropske unije, bilo važeće i za Srbiju.

Orlić je govorio i srpskoj inicijativi Otvoreni Balkan i naglasio da je ona „suštinski doprinos politici koja znači mir i stabilnost i zajednički razvoj“.

„Pogledajte šta je Otvoreni Balkan u praksi uradio: današnje odnose između Srbije i Albanije. Najbolji su u našoj zajedničkoj istoriji koja je viševekovna. Zato što smo ih relaksirali. Znate za more problema i sukoba koji su postojali između Albanaca i Srba. Postigli smo ne samo ekonomsku dobrobit i univerzalne vrednosti koje su evropske, protok ljudi, kapitala i usluga. Mi smo postigli relaksiranje odnosa i unapređenje saradnje i međusobnog razumevanja“, naveo je Orlić, uz napomenu da su SAD podržale inicijativu Otvoreni Balkan.

On je govorio o navodnoj ponudi Srbiji da prihvati Kosovo u UN i ne blokira njegov prijem u međunarodne institucije, zarad članstva u EU i ekonomske podsticaje i naglasio da o priznavanju nezavisnoti takozvanog Kosova ne može biti reči.

„O njemu je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. O tome da takva ponuda postoji. Ali, čuli ste sigurno i veoma jasno kakav je odgovor države Srbije saopšten kroz reči predsednika države. Srbija apsolutno ne želi i neće priznati, sa bilo kakvim ponudama i varijantama o kojima se govorilo u javnosti, takozvanu nezavisnost Kosova. Dakle, svoj suverenitet i teritorijalni integritet poštujemo. Svoju državu takođe poštujemo. I čuli ste sigurno u više navrata otvoreno i pitamo, postoji li neka razlika? I kakva bi to razlika uopšte mogla da bude između suvereniteta bilo koje druge države i našeg suvereniteta. Danas kada vam mnogo govore o tome da je, na primer, važan suverenitet Ukrajine, mi kažemo – da tako je, saglasni smo potpuno. Ali pitamo, ima li razlike između toga i suverereniteta naše zemlje“, obrazložio je Orlić.

On je naglasio da većina članica UN stoji na stajalištima Srbije i podržava njen suverenitet sa Kosovom i Metohijom kao sastavnim delom zemlje.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar